Međunarodna studija koja je uključivala više od 50 istraživača pokazala je da su temperature okeana u 2025. godini dostigle novi rekord. Ova istraživanja su otkrila da su mora tokom protekle godine skladištila više toplote nego u bilo kojoj godini otkako se vrše merenja. Prema rezultatima istraživanja, povećanje toplote u okeanima iznosilo je neverovatnih 23 triliona džula, što odgovara količini energije koju je globalna ekonomija potrošila tokom 37 godina, kako je prenela agencija Ansa.
Istraživanje su sproveli Institut za morske nauke Nacionalnog istraživačkog saveta u Rimu i Nacionalni institut za geofiziku i vulkanologiju u Bolonji, a rezultati su objavljeni u naučnom časopisu „Advances in Atmospheric Sciences“. Izveštaj se oslanja na podatke iz glavnih međunarodnih istraživačkih centara, uključujući Institut za atmosfersku fiziku pri Kineskoj akademiji nauka, Copernicus Marine i NOAA/NCEI. Ove institucije su potvrdile da je toplotni sadržaj okeana (OHC) u 2025. godini dostigao najviši nivo zabeležen u istoriji, što ukazuje na trajno nakupljanje toplote u okeanima.
Važno je napomenuti da se zagrevanje okeana ne događa jedinstveno svuda. Neka područja se zagrevaju brže od drugih. U 2025. godini, oko 16 procenata površine globalnog okeana dostiglo je rekordno visok OHC, dok je otprilike 33 procenata površine zabeležilo jedno od tri najtoplija mesta u svojim istorijskim podacima. Najtoplija područja uključuju tropske delove, kao i Južni Atlantski i Severni Tihi okean, zajedno sa Južnim okeanom.
Trend povećanja temperature okeana od 1990-ih godina se pokazuje kao jači u odnosu na ranije periode. Povećanje OHC u gornjih 2.000 metara okeana je stabilno u poslednjim decenijama, ali se može primetiti blagi porast brzine zagrevanja. Ove promene imaju ozbiljne posledice na ekosisteme, vremenske obrasce i globalne klimatske uslove.
Toplotni sadržaj okeana dostigao je rekordno visok nivo u 2025. godini, kao što je to bio slučaj i u prethodnih devet godina. Ova kontinuirana tendencija ukazuje na hitnu potrebu za globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena. Znanstvenici naglašavaju da je važno da se preduzmu mere kako bi se smanjila emisija gasova sa efektom staklene bašte, što bi moglo pomoći u usporavanju ovog trenda.
U svetlu ovih nalaza, globalna zajednica je pozvana da preispita svoje pristupe održivosti i klimatskoj politici. Povećana temperatura okeana može imati dalekosežne posledice, uključujući porast nivoa mora, jačanje uragana i promene u morskim ekosistemima. Zbog toga je ključno da se osigura zaštita okeana i da se preduzmu konkretne akcije kako bi se očuvala njihova ravnoteža i zdravlje u budućnosti.
