U drugom kvartalu 2025. godine, Bosna i Hercegovina je zabeležila značajan rast cena nekretnina, posebno u segmentu novih stanova. Prema podacima, prosečna cena prodatih novih stanova po metru kvadratnom iznosila je 3.147 KM, što ukazuje na kontinuirani trend rasta cena u ovoj oblasti. Ovaj porast cena može se povezati sa više faktora, uključujući povećanu potražnju za stanovima, kao i oporavak ekonomije nakon pandemije COVID-19.
Jedan od ključnih razloga za rast cena stanova u Bosni i Hercegovini je povećana potražnja za nekretninama. Tokom proteklih nekoliko godina, mnogi ljudi su se odlučili za kupovinu stanova, bilo da su u pitanju mladi bračni parovi koji žele da osnuju domaćinstvo, ili stariji građani koji žele da investiraju u nekretnine. Ova potražnja je dodatno podstaknuta niskim kamatnim stopama na kredite, koje su omogućile mnogim ljudima da lakše dođu do finansijskih sredstava za kupovinu stanova.
S druge strane, ponuda stanova nije uspela da prati rast potražnje, što je dodatno doprinelo povećanju cena. Mnogi developeri suočavaju se sa izazovima u izgradnji novih stambenih objekata, uključujući visoke troškove građevinskog materijala i radne snage. Ova situacija stvara pritisak na tržište nekretnina, dovodeći do daljeg povećanja cena stanova.
U većim gradovima, kao što su Sarajevo, Banja Luka i Tuzla, cene stanova su posebno visoke. U Sarajevu, na primer, prosečna cena novog stana može dostići i 4.000 KM po metru kvadratnom, dok u Banjoj Luci i Tuzli cena varira, ali takođe pokazuje uzlazni trend. Ova razlika u cenama između različitih gradova može se objasniti različitim ekonomskim i demografskim faktorima, uključujući broj stanovnika, zapošljavanje i dostupnost infrastrukture.
Pored rasta cena, tržište nekretnina u Bosni i Hercegovini suočava se i sa drugim izazovima. Jedan od njih je nedostatak regulative koja bi obezbedila transparentnost i zaštitu kupaca. Mnogi investitori i kupci se suočavaju sa problemima vezanim za pravne aspekte kupovine nekretnina, uključujući nejasne vlasničke odnose i neuređene papirologije. Ova situacija može stvoriti dodatni rizik za one koji žele da investiraju u nekretnine.
Takođe, postoji i zabrinutost zbog održivosti rasta cena nekretnina. Ekonomisti upozoravaju da ukoliko se trenutni trendovi nastave, može doći do stvaranja balona na tržištu nekretnina, što bi moglo dovesti do velikih gubitaka za investitore i kupce. U tom smislu, važno je da se preduzmu mere kako bi se obezbedila stabilnost tržišta nekretnina, uključujući poboljšanje regulative i povećanje ponude stanova.
Pored ekonomskih faktora, demografske promene takođe igraju značajnu ulogu u oblikovanju tržišta nekretnina. Mladi ljudi se sve više okreću urbanim centrima u potrazi za poslom i boljim životnim prilikama, što dodatno povećava potražnju za stanovima u gradovima. Ovaj trend može dovesti do daljeg rasta cena, ali i do potrebe za razvojem novih stambenih projekata koji će zadovoljiti potrebe stanovništva.
U zaključku, tržište nekretnina u Bosni i Hercegovini se suočava sa brojnim izazovima, ali i prilikama. Rastuće cene stanova ukazuju na jačanje ekonomije i povećanu potražnju, ali takođe donose i rizike koji se moraju pažljivo pratiti. S obzirom na trenutne trendove, važno je da se razviju strategije koje će omogućiti održiv rast tržišta nekretnina, uz istovremeno obezbeđivanje zaštite za kupce i investitore. U narednim godinama, očekuje se da će se situacija na tržištu nekretnina razvijati, a svi učesnici na tržištu će morati da se prilagode novim realnostima.
