Jovan P. (43), otac maloletnog Dušana P. (16), koji je 7. januara ranio svoju baku Snežanu P. (67) i dedu Zorana P. (68) u njihovoj kući u naselju Zvezdara, a zatim pucao sebi u glavu, osuđen je na 14 meseci zatvora zbog zapostavljanja i zapuštanja maloletnog lica. Ova presuda doneta je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, nakon što je Jovan P. na prvom glavnom pretresu priznao krivicu. Okrivljeni se odrekao prava na žalbu, čime je presuda postala pravosnažna, a pritvor mu je produžen, uz uračunavanje vremena provedenog iza rešetaka.
Jovan P. je uhapšen 10. januara, a dan kasnije je priveden na saslušanje u tužilaštvo, gde je odbio da iznese odbranu, odlučivši se za ćutanje. Prema sumnjama, njegov sin Dušan je, nakon svađe, ispalio hice na baku i dedu, a zatim pucao u sebe. Sa teškim povredama glave i mozga, dovezen je na Vojnomedicinsku akademiju, gde su lekari konstatovali da je moždano mrtav, a preminuo je tri dana kasnije.
Zoran P., deda, povređen je u glavu i zbrinut je na Maksilofacijalnoj hirurgiji, dok je Snežana P., baka, zadobila povrede na rukama kada je pokušala da zaštiti stomak od metaka koje je ispalio unuk, kao i povrede grudnog koša. Obojica su saslušani kao svedoci tokom istrage koja se vodila protiv njihovog sina.
Pre krvavog incidenta, maloletni Dušan je bio prijavljen policiji zbog nasilnog ponašanja, a prijave su podneli baka, deda i stric. Međutim, Jovan P. je, kako se sumnja, skrivao sina da bi onemogućio policiju i radnike Centra za socijalni rad da reaguju na prijavu. Prema nezvaničnim informacijama, tokom incidenta, Dušan je preteći nožem, pretio smrti babi i bio nasilan prema stricu, kojem je oštetio automobil. Nakon prijave, Jovan i Dušan napustili su porodičnu kuću i sklonili se na nepoznatu lokaciju, a Jovan je policiji davao netačne informacije.
Prema presudi, Jovan P. nije poštovao savete radnika Centra za socijalni rad, koji su ga upozoravali na potrebu pojačane kontrole nad detetom. Takođe, nije se odazivao na njihove pozive. Ove okolnosti su dovele do devijantnog ponašanja njegovog sina i na kraju do tragedije. Sudija je obrazlažući presudu naveo da je Jovan P. tokom prethodne i tekuće godine zanemarivao svoje roditeljske dužnosti, nesavesno se ponašajući prema detetu. Nije reagovao na to što je Dušan neredovno išao u školu, a kasnije i napustio srednju školu, kao ni na njegovo konzumiranje narkotika. Takođe, nije delovao ni kada je njegov sin činio krivična dela, uključujući tešku krađu.
Ova tragična situacija otvara pitanja o odgovornosti roditelja i sistemskoj zaštiti dece. Slučaj Jovana P. i njegovog sina Dušana ukazuje na ozbiljne propuste u obezbeđivanju pomoći i zaštite za porodice koje se suočavaju sa nasiljem i devijantnim ponašanjem. Uloga Centra za socijalni rad je ključna, kao i potreba za pravovremenim i efikasnim reakcijama na prijave nasilja i problema u porodici.
Nažalost, smrt maloletnog Dušana i povrede njegovih bake i dede su tragični ishodi situacije koja je mogla biti sprečena. Potrebno je više pažnje na porodice u riziku, kao i edukacija roditelja o njihovim obavezama i pravima, a posebno kada je reč o deci sa problematičnim ponašanjem. Uloga društva u prevenciji ovakvih tragedija je od suštinskog značaja, jer je očigledno da porodična dinamika i nedostatak adekvatne pomoći mogu dovesti do katastrofalnih posledica.
