U Višem državnom tužilaštvu u Bijelom Polju otvoren je predmet protiv mitropolita budimljansko-nikšićkog Metodija zbog krivične prijave nevladine organizacije „Crnogorski forum“. Ova organizacija tvrdi da je mitropolit, tokom svoje besede 8. avgusta 2026. godine u Gornjem Zaostru kod Berana, počinio krivična dela izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, kao i krivično delo rasne i druge diskriminacije.
Izviđaj u ovom predmetu je već počeo, a mitropolit Metodije se odazvao pozivu policije u Beranama i dao izjavu na zahtev tužilaštva. Tokom besede, mitropolit je služio liturgiju povodom praznika Svete prepodobnomučenice Paraskeve, a nakon službe održan je pomen vojskovođama i vojnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini.
Pre dva dana, Više državno tužilaštvo je saopštilo da su odbačene dve krivične prijave protiv mitropolita Metodija, koje su se odnosile na iste ili slične tvrdnje. Jedna prijava se odnosila na istu besedu u Gornjem Zaostru, dok je druga bila podneta zbog njegove besede u manastiru Podmalinsko.
U krivičnim prijavama se tvrdi da je mitropolit Metodije, govoreći pred okupljenim građanima, podsticao versku i nacionalnu netrpeljivost, kao i da je vršio istorijski revizionizam. U njima se navodi da je korišćenjem termina „Turci“ za pripadnike partizanskog pokreta stigmatizovao sugrađane islamske veroispovesti i bošnjačke i muslimanske nacionalnosti. Ovakve izjave, kako se navodi, stvaraju predstavu o manjinskim narodima kao vekovnom neprijatelju.
Podnosioci krivične prijave ističu da je mitropolit Pavla Đurišića, koji je u prošlosti imao štab u Gornjem Zaostru, nazvao velikim junacima i vojvodama. Ove tvrdnje su izazvale kontroverze, jer se smatra da se na taj način veličaju formacije koje su bile odgovorne za masovne zločine nad civilnim stanovništvom na severu Crne Gore i u Sandžaku tokom Drugog svetskog rata.
Mitropolit Metodije je, s druge strane, u više navrata isticao značaj pomirenja među narodima i verskim zajednicama, naglašavajući potrebu za dijalogom i razumevanjem. Njegovi sledbenici smatraju da su optužbe protiv njega politički motivisane i da imaju za cilj da ga diskredituju u očima javnosti.
Ova situacija je izazvala podeljene reakcije u javnosti. Dok jedni smatraju da je važno osuditi svaku vrstu govora mržnje, drugi brane pravo mitropolita na slobodu govora i izražavanje svojih stavova. U ovom kontekstu, mnogi se pitaju da li su ovakvi postupci u skladu sa pravima garantovanim Ustavom Crne Gore, koji štiti slobodu izražavanja.
S obzirom na to da je crnogorsko društvo još uvek duboko podeljeno po etničkim i verskim linijama, ovakvi slučajevi često izazivaju tenzije i sukobe među različitim grupama. Mitropolit Metodije, kao istaknuta ličnost, koristi svoj uticaj da promoviše svoje stavove, što dodatno komplikuje situaciju.
U ovom trenutku, dok traje izviđaj i istražne radnje, ostaje neizvesno kako će se situacija razvijati. Jedno je sigurno: pitanje nacionalne i verske tolerancije ostaje ključno za budućnost Crne Gore. U međuvremenu, društvo će nastaviti da se bavi ovim pitanjima, tražeći rešenja koja će doprineti mirnom suživotu svih njegovih građana, bez obzira na njihovu etničku i versku pripadnost.
Na kraju, važnost ovakvih rasprava ne može se podceniti, jer one oblikuju identitet i budućnost jednog društva. U ovom slučaju, krivični postupak protiv mitropolita Metodija može biti prilika za dublje razumevanje i dijalog o pitanjima koja muče Crnu Goru već decenijama.
