Poslednjih godina, u Crnoj Gori, sve više optuženih za razna krivična dela, uključujući i organizovani kriminal, odlučuje se na korišćenje višemilionskih jemstava kako bi se oslobodili pritvora i nastavili sa svojom odbranom sa slobode. Ova praksa postaje sve prisutnija, a jedan od najnovijih i najistaknutijih slučajeva je onaj Aca Đukanovića, brata bivšeg predsednika i premijera Mila Đukanovića.
Aco Đukanović je uhapšen nakon što su policijske snage izvršile pretres njegove porodične kuće u nikšićkom naselju Rastoci. Ubrzo nakon hapšenja, sudi mu se za nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija. Nakon što je ponudio jemstvo u iznosu od pet miliona evra, sud ga je pustio na slobodu, ali uz određene mere nadzora, uključujući zabranu napuštanja mesta boravišta i oduzimanje putne isprave. Đukanovićevi advokati smatraju da su ove mere neprimerene u odnosu na ponuđeno jemstvo i prirodu krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret.
Sličan trend se može primetiti i kod drugih optuženih. Na primer, bivši službenik Agencije za nacionalnu bezbednost, Petar Lazović, koji se tereti za pripadnost narko-kartelu, zloupotrebu položaja, šverc droge i oružja, ponudio je čak 9,3 miliona evra u nekretninama kao jemstvo. Ovo je najveće jemstvo u istoriji crnogorskog pravosuđa, ali je njegov zahtev za izlazak iz pritvora odbijen od strane Višeg suda.
Prema pravilima, vrednost jemstva se vraća okrivljenom nakon pravosnažne presude. U slučaju da okrivljeni pobegne, jemstvo se oduzima i uplaćuje u pravosudni budžet. U poslednjih nekoliko godina, zabeleženo je samo jedno bekstvo nakon datog jemstva. Miloš Čujović, optužen za hakerske prevare, pušten je iz pritvora 2017. godine nakon što je ponudio jemstvo od 230.000 evra. Međutim, nestao je i u odsustvu je osuđen na pet godina zatvora.
Još jedan zanimljiv slučaj je Miloš Medenica, sin bivše predsednice Vrhovnog suda, koji je ponudio blizu 800.000 evra u nekretninama. Medenica je bio optužen za krijumčarenje, davanje i primanje mita, a nakon tri godine u pritvoru, završio je u kućnom pritvoru, da bi potom nestao, a za njim je raspisana poternica.
Bivši predsednik Privrednog suda, Blažo Jovanić, ponudio je 768.000 evra, takođe u nekretninama, kako bi se branio sa slobode. Njega terete za stvaranje kriminalne organizacije i zloupotrebu službenog položaja. Viši sud je u njegovom slučaju prihvatio jemstvo, a Jovanić se suočava sa optužbama da je oštetio više kompanija.
U međuvremenu, bivši direktor Uprave za nekretnine, Dragan Kovačević, ponudio je oko pola miliona evra u nekretninama za svoju slobodu, s obzirom na to da mu se sudi za prisvajanje državnog zemljišta u zoni Morskog dobra. Viši sud je takođe prihvatio njegovu garanciju.
Na kraju, nekadašnji glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić, koji se već dve godine nalazi u pritvoru, prema nezvaničnim saznanjima, planira da Višem sudu ponudi jemstvo u obliku stana i drugih nekretnina koje su u vlasništvu njegove porodice.
Ova situacija ukazuje na to da se sistem jemstva u Crnoj Gori koristi kao sredstvo za izbegavanje pritvora, a visina jemstava često prevazilazi granice koje su postavljene zakonom. Dok su neki slučajevi uspešni i omogućavaju optuženima da se brane sa slobode, drugi se suočavaju sa odbijanjem njihovih zahteva, što otvara pitanje pravičnosti i efikasnosti pravosudnog sistema. U svakom slučaju, praksa davanja jemstava ostaje aktuelna tema u crnogorskoj javnosti, sa mnogim pitanjima o njenoj etici i pravnoj osnovi.
