Kilibarda je bio istaknuta ličnost u političkom i kulturnom životu Crne Gore, poznat po svojim stavovima o nacionalnom identitetu i političkoj sudbini srpskog naroda. Rođen 7. januara 1934. godine u Banjanima kod Nikšića, Kilibarda je stekao obrazovanje na univerzitetu u Beogradu, gde je završio i doktorat nauka. Njegovo obrazovanje i intelektualna pozadina doprineli su njegovoj sposobnosti da se snažno izražava o pitanjima nacionalnog značaja.
U vreme kada su se političke tenzije u bivšoj Jugoslaviji povećavale, Kilibarda je jasno isticao svoja uverenja. Godine 1990. govorio je o srpskom narodu u Crnoj Gori, naglašavajući da su oni „čisti srpski narod“ i da je neophodno stvoriti novu snažnu srpsku državu, posebno u slučaju raspada Jugoslavije. Njegove reči su bile odraz tadašnjeg stanja svesti među Srbima u Crnoj Gori, kao i želje za političkom stabilnošću i jedinstvom.
Jedan od ključnih stavova Kilibarde bio je vraćanje Njegoševe kapele na Lovćen, što je simbolizovalo njegovu posvećenost očuvanju srpske kulture i tradicije u Crnoj Gori. Njegoš, kao jedan od najvažnijih srpskih vladara i pesnika, predstavljao je nacionalni simbol, a povratak kapele bio je važan korak u afirmaciji srpskog nasleđa.
Međutim, tokom godina, Kilibarda je prešao s politike srpskog ujedinjenja na politiku crnogorske nezavisnosti. U njegovim izjavama iz 2010. godine, Kilibarda je priznao da se ne treba stideti povratka na pravi put. Ova izjava sugeriše njegovu sposobnost da preispita svoje stavove i prilagodi ih promenama u društvenom i političkom okruženju.
Kilibardin život i rad ukazuju na kompleksnost identiteta i nacionalnih pitanja u Crnoj Gori. Njegova sposobnost da razume i analizira političke tokove, kao i da se prilagođava novim okolnostima, čini ga značajnom ličnošću u ovom regionu. Njegovo nasleđe će se verovatno nastaviti proučavati i raspravljati o njemu, posebno u kontekstu savremenih političkih previranja.
Sahranjen je po sopstvenoj želji u krugu porodice na groblju Čepurci u Podgorici, što dodatno naglašava njegovu želju za privatnošću i skromnošću, uprkos svojoj javnoj ličnosti. Ova odluka može se smatrati simboličnom, jer je reflektovala njegovu vezanost za porodicu i rodnu zemlju, bez obzira na sve političke turbulencije koje su ga pratila tokom života.
Kilibarda je bio svedok i učesnik u mnogim važnim događajima u savremenoj istoriji Crne Gore. Njegova sposobnost da razume i analizira složene političke situacije, kao i njegovo zalaganje za očuvanje srpske kulture, ostavili su dubok trag u kolektivnoj svesti naroda. Njegova reč i delovanje su oblikovali diskusije o nacionalnom identitetu i suverenitetu, a njegovi stavovi će se i dalje proučavati i interpretirati u kontekstu savremenih političkih kretanja.
Kilibarda je bio ne samo političar, već i intelektualac koji je duboko razumeo suštinske vrednosti koje definišu narod. Njegova borba za očuvanje identiteta i tradicije, kao i njegovo priznanje grešaka, govore o kompleksnosti ljudske prirode i političkog angažmana. U vremenu kada su se mnoge vrednosti preispitivale, njegova sposobnost da se prilagodi i pronađe pravi put ostaje inspiracija za mnoge.
U zaključku, Kilibarda je ostavio značajan trag u crnogorskoj i srpskoj istoriji, a njegovi stavovi će se pamtiti u kontekstu nastojanja za očuvanjem identiteta i jedinstva naroda. Njegova smrt označava kraj jedne ere, ali njegovo nasleđe će živeti kroz ideje i vrednosti koje je zastupao tokom svog života.
