Brisel – Izgledi za rast hrvatske ekonomije su se poboljšali, sa posebnim naglaskom na industriju i građevinarstvo, dok je maloprodaja suočena sa izrazitim pesimizmom. Ove informacije proizašle su iz nedavnog mesečnog istraživanja Evropske komisije.
Prema istraživanju, Indeks ekonomskog raspoloženja (ESI) u Hrvatskoj porastao je za 0,9 poena u maju u odnosu na april, postigavši vrednost od 104,4 poena. Ova cifra ukazuje na oporavak ekonomije nakon perioda pesimizma koji je obeležio početak proleća, kada je u martu zabeležen pad indeksa na najniži nivo od avgusta 2023. godine.
Industrija je zabeležila najveći napredak u maju, sa porastom indeksa od 1,1 poen u odnosu na april. Ovaj rast ukazuje na poboljšana očekivanja u vezi sa proizvodnjom u predstojećim mesecima. U svetlu ovih informacija, analitičari ukazuju na to da bi industrijski sektor mogao igrati ključnu ulogu u daljem oporavku ekonomije.
S druge strane, maloprodaja se suočava sa ozbiljnim izazovima. U ovom sektoru zabeležen je pad indeksa od 1,5 poena, što signalizira negativne trendove u poslovanju. U protekla tri meseca, poslovanje u maloprodaji je značajno lošije nego na početku proleća, dok se zalihe proizvoda gomilaju, što dodatno komplikuje situaciju.
Očekuje se da će stopa zapošljavanja u privredi generalno usporiti u narednim mesecima. Indeks koji meri zapošljavanje pao je za 1,7 poena u odnosu na april, što ukazuje na to da poslodavci ostaju oprezni u vezi sa zapošljavanjem novih radnika. Ova situacija može dodatno uticati na ekonomski rast, jer će smanjenje broja radnih mesta potencijalno smanjiti potrošnju i investicije.
U svetlu ovih podataka, analitičari ukazuju na potrebu za dodatnim merama podrške sektoru maloprodaje, kako bi se prevazišli trenutačni izazovi. Mnogi sugerišu da bi vlada mogla razmotriti inicijative za stimulisanje potrošnje i podršku malim i srednjim preduzećima, koja su često najpogođenija tokom ekonomskih kriza.
Na globalnom nivou, situacija u Hrvatskoj se može posmatrati kao deo šireg trenda u Evropskoj uniji, gde se mnoge zemlje suočavaju sa sličnim izazovima. Oporavak ekonomije nakon pandemije COVID-19 bio je neujednačen, sa različitim sektorima koji su se oporavljali različitim brzinama. Dok neki sektori beleže rast, drugi se i dalje bore sa posljedicama krize.
U zaključku, iako su izgledi za hrvatsku ekonomiju u industriji i građevinarstvu poboljšani, pesimizam u maloprodaji i usporavanje zapošljavanja predstavljaju značajne izazove. Neophodne su hitne i efikasne mere kako bi se osigurao stabilan oporavak i održiv rast u budućnosti. Očekuje se da će vlada i dalje pratiti trendove u ekonomiji i prilagođavati svoje strategije u skladu sa potrebama tržišta, kako bi se osiguralo da Hrvatska ostane konkurentna na evropskoj i globalnoj sceni.
