ZAGREB – Prema najnovijim podacima Državnog zavoda za statistiku, skoro petina građana Hrvatske, tačnije 19,8 posto, subjektivno se smatra siromašnima. Ovaj procenat je iznad proseka Evropske unije, koji iznosi 17,4 posto. Ova statistika naglašava kontinuirani izazov s kojim se suočava hrvatsko društvo kada je reč o ekonomskim i socijalnim pitanjima.
Osim toga, zanimljivo je primetiti da se osećaj siromaštva u Hrvatskoj značajno smanjio u poslednjoj deceniji. Naime, pre deset godina, 2015. godine, čak 54,4 posto građana izjavilo je da se oseća siromašno. Ovaj pad u percepciji siromaštva može se povezati s raznim faktorima, uključujući ekonomski oporavak zemlje nakon krize, mjere socijalne zaštite, kao i promene u tržištu rada.
U poređenju s drugim zemljama članicama Evropske unije, Hrvatska se nalazi u sredini. Prema objavljenom grafikonu, Grčka ima najviši udeo građana koji se osećaju siromašnima, sa čak 66,8 posto. Iza nje su Bugarska sa 37,4 posto i Slovačka sa 28,7 posto. Ovi podaci ukazuju na ozbiljne ekonomske probleme u ovim zemljama, što dodatno naglašava potrebu za jačim politikama socijalne zaštite i ekonomske stabilnosti.
Na nivou Evropske unije, siromaštvo se često definiše kroz različite indikatore, uključujući rizik od siromaštva, materijalnu deprivaciju i nisku zaposlenost. Ova tri faktora zajedno čine sliku o socioekonomskoj situaciji u društvu. Hrvatska, iako se suočava s izazovima, pokazuje znake napretka kada je reč o smanjenju siromaštva, ali još uvek postoji značajan broj građana koji se oseća ekonomski ugroženima.
U poslednjih nekoliko godina, vlada je implementirala razne programe kako bi poboljšala životni standard građana. Ovo uključuje povećanje minimalne plate, kao i različite socijalne naknade za najugroženije skupine. Osim toga, naglasak je stavljen na poticanje zapošljavanja i obrazovanje, što bi moglo doprineti smanjenju siromaštva.
Ipak, mnogi analitičari upozoravaju da su mere koje su trenutno na snazi nedovoljne za rešavanje problema siromaštva. Povećana inflacija i rastuće cene osnovnih životnih namirnica dodatno opterećuju budžete domaćinstava, što dovodi do toga da se sve više ljudi oseća nesigurno u vezi s ekonomskom budućnošću. Takođe, mladi ljudi i dalje se suočavaju s izazovima pri zapošljavanju, što može imati dugoročne posledice na njihovu percepciju ekonomskog blagostanja.
Veoma je važno da se nastavi s analizom i procenom trenutne situacije kako bi se razvile efikasnije strategije za borbu protiv siromaštva. Uključivanje svih relevantnih aktera, uključujući nevladine organizacije, poslodavce i socijalne partnere, ključno je za stvaranje održivih rešenja.
S obzirom na sve navedeno, situacija u Hrvatskoj se može opisati kao dinamična, s jasnim znakovima poboljšanja, ali i s brojnim izazovima koji se moraju prevazići kako bi se osiguralo da svi građani imaju jednake šanse za bolji život. Ova tema ostaje prioritetna na agendi vlade, kao i u javnoj debati, jer se s pravom postavlja pitanje kako dalje napredovati u borbi protiv siromaštva i kako osigurati da se blagostanje deli među svim slojevima društva.
