Nemački tužioci su saopštili da je uhapšen Ukrajinac u Italiji zbog sumnje da je učestvovao u sabotaži gasovoda Severni tok ispod Baltičkog mora, nekoliko meseci nakon što je Rusija započela svoju specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini 2022. godine. Muškarac, poznat kao Serhij K., uhapšen je u provinciji Rimini, a sumnja se da je bio deo grupe koja je postavila eksploziv ispod cevovoda „Severni tok 1“ i „Severni tok 2“, prema informacijama saveznog tužilaštva.
Ove eksplozije su prekinule ključan izvor prirodnog gasa za Evropu u trenutku kada su lideri kontinenta pokušavali da se nose sa energetskom krizom izazvanom ratom u Ukrajini. Iako su mnogi spekulisali o mogućim krivcima, niko nije zvanično preuzeo odgovornost za napad, a ukrajinske vlasti su negirale bilo kakvu umešanost.
Osumnjičeni je, prema informacijama, bio jedan od organizatora operacije, a italijanska vojna policija ga je privela u letovalištu Mizano Adrijatiko, koje se nalazi na severnoj obali Italije. Tužioci su izjavili da je on bio deo tima koji je iznajmio jahtu i otplovio iz nemačke luke Rostok do Baltika, u blizini danskog ostrva Bornholm.
Gasovodi „Severni tok“ omogućavali su transport prirodnog gasa iz Rusije do Nemačke, a pre rata je Nemačka obustavila proces odobravanja „Severnog toka 2“, koji je bio u potpunosti u vlasništvu ruskog energetskog giganta Gazprom. Nakon toga, Rusija je zatvorila „Severni tok 1“, a 26. septembra 2022. godine zabeležene su eksplozije koje su raznele tri od četiri cevovoda.
Optužbe za sabotažu dovele su do različitih teorija među zapadnim državama, koje su većinom okrivile Rusiju za ovaj incident. S druge strane, Moskva je ukazivala na Sjedinjene Američke Države i Veliku Britaniju kao moguće krivce. U prethodnim izveštajima sugerisano je da je tim ukrajinskih ronilaca iznajmio jahtu kako bi napao cevovode.
U avgustu prošle godine, nemački tužioci su izдали nalog za hapšenje ronioca po imenu Vladimir Z., koji je takođe bio povezan sa ovim slučajem. Sada, osumnjičeni koji je uhapšen u Italiji biće izveden pred istražnog sudiju nakon što bude izručen iz Italije. Tužioci su naveli da je on „osumnjičen za zajedničko izazivanje eksplozije i sabotažu kojom se potkopava ustav“.
Do sada, nema dokaza koji bi povezivali Ukrajinu, Rusiju ili bilo koju drugu državu sa ovim napadima, što dodatno komplikuje situaciju i postavlja pitanja o budućnosti energetskih resursa u Evropi. Ova situacija pokazuje kako sukobi i političke tenzije mogu direktno uticati na globalnu energetsku bezbednost, što je postalo posebno važno u svetlu trenutnih geopolitičkih dešavanja.
U svetlu ovih okolnosti, važno je napomenuti da su energetski resursi postali ključni faktor u međunarodnim odnosima, a događaji poput sabotaže „Severnog toka“ dodatno komplikuju već napetu situaciju. U narednim mesecima možemo očekivati dalja istraživanja i potencijalne nove informacije koje bi mogle otkriti više o pozadini ovog incidenta.
Kako se situacija bude razvijala, biće ključno pratiti reakcije kako evropskih vlada, tako i međunarodnih organizacija, koje će se suočiti sa izazovima kako da obezbede stabilnost i sigurnost u isporuci energenata u ovim turbulentnim vremenima.
