Hrvatska se suočava s ozbiljnom situacijom zbog zaraze antraksom, koja se tradicionalno javlja kod životinja, ali se može preneti i na ljude. Ova bolest, poznata u veterinarskoj medicini kao bedrenica, može imati smrtonosne posledice ako se ne leči pravovremeno. Prema informacijama saopštenim od strane Hrvatskog veterinarskog instituta, u opštini Vrlika potvrđen je slučaj antraksa, što je izazvalo paniku među stočarima. Do sada je više od 50 goveda preminulo zbog ove bolesti.
Antraks, uzrokovan bakterijom Bacillus anthracis, poznat je kao ozbiljna i retka zarazna bolest koja najčešće pogađa biljojede. Iako su vakcinacija i uklanjanje obolelih životinja značajno smanjili učestalost bolesti, spore antraksa i dalje se nalaze u tlu širom sveta. Preživari kao što su goveda, koze, ovce i konji često umiru iznenada, bez prepoznatljivih simptoma. U nekim slučajevima mogu se javiti drhtanje, probavne smetnje i otežano disanje. Leševi brzo nadimaju, a iz njih se može cedi tamni krvavi iscedak.
U slučaju obolelih životinja, ne sprovodi se lečenje, već se primenjuju mere kontrole. To uključuje pravilno odlaganje leševa, ograničenje kretanja zaraženih životinja i vakcinaciju osetljivih jedinki. Pored toga, važne su biosigurnosne mere, čišćenje i dezinfekcija, kao i suzbijanje glodara. Prenos bolesti s jedne životinje na drugu nije dokazan, a širenje bolesti se najčešće dešava kroz okolinu.
Kod ljudi, antraks se može manifestovati u tri oblika: kožnom, plućnom i crevnom. Kožni antraks je najčešći oblik i javlja se nakon kontakta s zaraženim životinjama ili njihovim proizvodima. Simptomi uključuju pojavu tamnih, bezbolnih rana na koži, koje podsećaju na bubuljice. Ako se ne leči, može se proširiti na krvotok, što može dovesti do sepse. Plućni antraks, iako ređi, predstavlja ozbiljnu opasnost; javljaju se simptomi slični gripu, ali bolest brzo napreduje do stanja šoka i respiratornih tegoba. Crevni oblik se javlja nakon konzumiranja zaraženog mesa i karakterišu ga visoka temperatura i bolovi u stomaku.
Infekcija antraksom se ne prenosi s čoveka na čoveka, već isključivo kontaktom sa zaraženim životinjama ili njihovim proizvodima. Dijagnoza bolesti se postavlja analizom krvi, brisa rane ili sputuma. Uspeh lečenja zavisi od brzine reakcije; antibiotici poput penicilina, ciprofloksacina ili doksiciklina su ključni za lečenje. Prevencija igra ključnu ulogu u kontroli antraksa, a redovna vakcinacija stoke i pažljiv veterinarski nadzor su od suštinskog značaja.
Prethodna iskustva s antraksom u Hrvatskoj ukazuju na ozbiljnost situacije. U julu 2022. godine, zabeležena je masovna smrt stoke na pašnjacima oko grada Osekova, gde je u kratkom vremenskom periodu uginulo 100 goveda. To je bio jedan od najmasovnijih slučajeva smrti stoke zbog antraksa u istoriji zemlje. Laboratorijske analize su potvrdile da je uzrok smrti antraks, a među ljudima je prijavljeno nekoliko slučajeva infekcija, koji su se, srećom, završili uspešnim lečenjem.
Ova situacija u Hrvatskoj naglašava važnost svesti o antraksu i potrebu za hitnim reakcijama u slučaju sumnje na zarazu, kako bi se sprečilo širenje bolesti i zaštitili ljudi i životinje.
