Povodom nedavnog masovnog ubistva u srednjoj školi u Gracu, Austrija, gde je bivši učenik uzeo život 10 ljudi pre nego što je izvršio samoubistvo, situacija sa nasiljem u školama i masovnim ubistvima ponovo je postala tema razgovora. Ovaj incident je samo jedan od mnogih sličnih tragedija koje su se dogodile širom Evrope tokom poslednjih 40 godina, a koje su često imale sličan obrazac. Naoružani napadači su u ovim incidentima često ubijali svoje vršnjake, a mnogi od njih su na kraju oduzeli sebi život.
U Belgiji, 1987. godine, Mihael van Vajnendele je u masovnom ubistvu ubio sedam osoba pre nego što je pucao u sebe dok je policija pokušavala da ga uhapsi. U Velikoj Britaniji, istog leta, Majkl Rajan je u Hangerfordu ubio 16 ljudi i ranio 11, pre nego što je i on izvršio samoubistvo. Ove tragedije su postavile temelje za raspravu o bezbednosti u školama i potrebi za prevencijom nasilja.
Jedan od najtragičnijih incidenata dogodio se u Francuskoj 1989. godine, kada je farmer ubio 14 ljudi, uključujući članove svoje porodice. U 1995. godini, mladić od 16 godina ubio je 15 ljudi u gradu Kuersu i takođe izvršio samoubistvo nakon svađe sa roditeljima. Ovi incidenti ukazuju na duboke društvene probleme koji mogu dovesti do takvih tragičnih događaja.
U Britaniji, 1996. godine, Tomas Hamilton otvorio je vatru u osnovnoj školi u Danblejnu, ubivši 16 dece i učitelja pre nego što se ubio. Ovaj incident je doveo do promene u zakonodavstvu o oružju u Velikoj Britaniji, ali nasilje u školama ostaje problem koji zahteva stalnu pažnju.
Jedan od najpoznatijih slučajeva u Nemačkoj dogodio se u aprilu 2002. godine, kada je Robert Štajnhauzer, uzrujan zbog testova iz matematike, otvorio vatru u gimnaziji Gutenberg, ubivši 12 profesora, sekretaricu, dva učenika i policajca, pre nego što je izvršio samoubistvo. Ovaj incident je još jednom skrenuo pažnju na važnost mentalnog zdravlja i prepoznavanja znakova potencijalnog nasilja.
U Finskoj, 2008. godine, učenik Peka-Erik Auvinen je ubio šestoro drugara i školsku medicinsku sestru pre nego što je izvršio samoubistvo. U istoj godini, Mati Saari je otvorio vatru u stručnoj školi, ubivši devet učenika i jednog zaposlenog pre nego što je i on oduzeo sebi život. Ovi incidenti su pokrenuli raspravu o potrebnim merama za prevenciju nasilja u školama.
U martu 2023. godine, naoružani napadač u Hamburgu ubio je šest ljudi u sali za bogosluženje Jehovinih svedoka, ranivši pritom još osam osoba, uključujući trudnicu koja je izgubila nerođenu ćerku. Ovaj incident je ponovo ukazao na ozbiljnost problema nasilja i oružanih napadača.
U Srbiji, maj 2023. godine, Kosta Kecmanović (13) je ubio devetoro svojih vršnjaka i čuvara u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, dok je ranio šest učenika i nastavnicu. Samo dan kasnije, Uroš Blažić je ubio osam ljudi i ranio još 14 u blizini Mladenovca. Ovi događaji su izazvali šok u društvu i postavili pitanja o bezbednosti u školama i potrebi za efikasnijim merama prevencije.
U decembru 2023. godine, češki student ubio je svog oca i još 14 ljudi na univerzitetu u Pragu, dok je naoružani napadač u Hrvatskoj, u julu 2024. godine, ubio šest osoba u domu za stare, uključujući svoju majku. U februaru 2025. godine, napadač u Švedskoj ubio je 11 ljudi u centru za obrazovanje odraslih.
Ovi tragični događaji ukazuju na potrebu za većom pažnjom prema mentalnom zdravlju i obrazovanju o bezbednosti u školama. S obzirom na to da se ovi incidenti i dalje događaju, važno je da društvo pronađe načine za sprečavanje nasilja i očuvanje života mladih ljudi.
