Na pazarni dan, 26. aprila 1937. godine, nacistička legija „Kondor“ izvršila je brutalni napad na baskijski gradić Gerniku, koristeći bombe teške gotovo pola tone i zapaljive projektile. Tokom napada, avioni su mitraljirali civile koji su pokušavali da pobegnu, ostavljajući za sobom sliku užasa i bezumlja. Ovaj događaj postao je simbol stradanja tokom građanskog rata u Španiji, koji je izbio nakon puča desničarskih generala, podržanih od strane italijanskih fašista i Hitlerove vojske. Ova tragedija je još snažnije urezana u kolektivno sećanje čovečanstva zahvaljujući monumentalnom delu Pabla Pikasa, poznatom kao „Gernika“.
„Gernika“ je prvi put izložena na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine, gde je postala krik upozorenja o opasnostima fašizma i nacizma koji su pretili čitavom svetu. Pikaso je ovo delo naslikao u izuzetnom vremenskom periodu od samo 35 dana, a njegova grandiozna dimenzija, visoka skoro tri i po metra i dugačka skoro osam, privukla je pažnju mnogih posetilaca. Danas se „Gernika“ nalazi u muzeju „Kraljica Sofija“ u Madridu, gde je postala mesto okupljanja ljubitelja umetnosti i antifašista iz celog sveta.
Na godišnjicu ustanka protiv Napoleona, 2. maja, posetioci su se okupljali ispred muzeja, uprkos kiši, kako bi što pre stigli do „Gernike“. Pikaso je ovu sliku posvetio španskom narodu i odbio je ponudu Rokfelerove porodice za otkup, želeći da je zadrži u domovini. Nakon pada Frankove diktature, „Gernika“ je restaurirana i čuvana u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MoMA), a zatim je 1981. godine ponovo izložena u Španiji, prvo u muzeju „Prado“, a kasnije kao zaštitni znak muzeja „Kraljica Sofija“.
Prilikom posete muzeju, posetioci mogu da uživaju u raznolikim umetničkim pravcima 20. veka, uključujući nadrealizam, futurizam i kubizam. Posebno mesto zauzima uticaj Vladimira Majakovskog na španske umetnike, a u muzeju se prikazuju njegovi radovi, kao i prvi film koji je režirao. Ova izložba takođe sadrži skice i studije figura koje čine kompoziciju „Gernike“, a među njima se ističe i figura bika, simbol snažne pobune i otpora.
U muzeju „Kraljica Sofija“ izloženi su i radovi Salvadora Dalija pre nego što je razvio svoj prepoznatljiv stil. Pored Pikasa, na izložbi su i dela drugih značajnih umetnika koji su učestvovali na Svetskoj izložbi u Parizu, kao što su Juan Miro, Alberto Sančez i Julio Gonzales. Ova izložba je predstavljala napredne ideje i umetnost španske Republike, kao i upozorenje na opasnosti fašizma.
Svetska izložba u Parizu 1937. godine bila je poslednja prilika za špansku Republiku da predstavi svoja dostignuća pre nego što je pala pod fašističkim napadima. Anegdota o Pikasu i nemačkom oficiru koji ga je upitao da li je on naslikao „Gerniku“ oslikava snagu umetnosti kao sredstva otpora i svedočenja o stradanjima. Na umetnikov odgovor „Ne, vi ste“ jasno se vidi kako umetnost može da bude snažan alat u borbi protiv zla.
„Gernika“ ne samo da predstavlja umetničko delo, već i simbol otpora, solidarnosti i ljudske patnje. Pikaso je stvorio ovo delo kao odgovor na brutalnost rata, a njegova poruka ostaje aktuelna i danas, podsećajući nas na važnost borbe za pravdu i ljudska prava. U svetu koji se suočava s novim izazovima, „Gernika“ ostaje večni podsetnik na opasnosti ratova i destruktivnih ideologija. U muzeju „Kraljica Sofija“, posetioci mogu da dožive ne samo umetnost, već i istoriju i borbu naroda za slobodu.
