Mirjana Purić Karasović, poznata novinarka i urednica u RTS-u, nedavno je objavila knjigu „Vinčica – Svakodnevica jedne pradevojčice“, koja istražuje fascinantnu vinčansku kulturu iz praistorije. Ova knjiga predstavlja nastavak njenog prethodnog uspeha sa knjigom za decu „Srednjovekovni srpski vladari – Moć dvoglavog orla“. Purić Karasović je inspiraciju za ovu novu knjigu pronašla na arheološkom lokalitetu Vinča, gde je njena ćerka Nina slušala o životu ljudi koji su živeli pre više od sedam hiljada godina.
Vinčanska kultura, koja je procvala na desnoj obali Dunava, nedaleko od Beograda, smatra se jednom od najnaprednijih praistorijskih kultura u Evropi. Purić Karasović naglašava da se istraživanja ove kulture sprovode tek nešto više od 100 godina, dok je njena važnost i uticaj na razvoj civilizacije u ovom delu Evrope ostao nedovoljno poznat. Autorka se pita kako bi bilo da su ostaci ove napredne civilizacije otkriveni u nekoj drugoj zemlji, gde bi verovatno postali značajna turistička atrakcija.
Kroz priču o pradevojčici iz Vinče, Purić Karasović deci približava svakodnevni život ljudi tog doba. Knjiga otkriva kako su živeli, čime su se bavili, šta su jeli i kakvi su im bili međuljudski odnosi. Vinčanci su bili tehnološki napredni, koristeći bakar hiljadama godina pre nego što je metalno doba počelo. Njihove kuće su imale prostrane kvadrature, a žene su nosile odeću koja se nije mnogo razlikovala od današnje.
Purić Karasović ističe da je vinčanska kultura bila poznata po svojoj mirnoj i složnoj zajednici. Njihovo društvo je bilo matricentrično, gde su žene imale važnu ulogu u porodici i zajednici. Figurine praistorijskih majki, koje su raširile ruke, simbolizovale su dobrodošlicu i ljubav prema deci. Ova kultura je živela u skladu sa prirodom, a vrednosti ljubavi i zajedništva su bile duboko ukorenjene u njihov način života.
U prethodnoj knjizi, „Srednjovekovni srpski vladari“, Purić Karasović je deci predstavila ključne figure srpske istorije, kao što su Stefan Nemanja, kralj Milutin i despot Stefan Lazarević. Kroz te priče, ona je prenosila važne poruke o slogi, poštovanju i ljubavi. Jedna od ključnih poruka dolazi od majke Jevrosime, koja savetuje svog sina Marka Kraljevića da donese pravednu odluku o nasledniku, naglašavajući važnost očuvanja duhovnih vrednosti.
Knjiga „Vinčica“ nije samo edukativna, već i inspirativna, jer podstiče decu da razmišljaju o svom nasleđu i identitetu. Purić Karasović želi da mladi čitaoci prepoznaju značaj svoje istorije i kulture, kao i da se povežu sa svojim precima kroz priče koje su oblikovale njihov svet.
Ilustracije u knjizi, koje je napravio Dušan Gađanski, doprinose vizuelnom doživljaju vinčanske svakodnevice, pomažući deci da bolje razumeju i osete atmosferu tog doba. Lik pradevojčice inspirisan je izgledom Mirjanine ćerke Nine, što dodatno povezuje priču sa stvarnim životom i iskustvima.
Kroz „Vinčicu“, Purić Karasović nudi jedinstvenu priliku da se deca upoznaju sa bogatom i često zaboravljenom praistorijskom kulturom, koja je oblikovala temelje savremene srpske kulture. Ova knjiga je ne samo edukativna, već i poziv na istraživanje i razumevanje sopstvenog identiteta kroz prizmu istorije i kulture. Vinčanska kultura predstavlja most između prošlosti i sadašnjosti, a „Vinčica“ je savršen način da se ta veza prenese na mlađe generacije.
