Nije teško primetiti da ljudi sve češće osećaju nemir i bespomoćnost pred brojnim iskušenjima – ličnim, duhovnim, pa čak i onim skrivenim, koje dolaze iz spoljnog sveta. U ovim teškim vremenima, tražimo rešenja koja brzo oslobađaju od bola, ali retko nalazimo put koji istinski jača dušu. U toj potrazi, jedan od najvažnijih odgovora nudi starac Jefrem Arizonski, koji nas uči važnosti strpljenja i trpljenja.
Starac Jefrem naglašava: „Budi trpeljiv, ma s čim da se boriš.“ U ovim poslednjim vremenima, on preporučuje da ne očekujemo ništa drugo osim iskušenja, jer će nas ona spasiti. „Uklonite iskušenja i niko se neće spasti,“ dodaje. Ova izjava može delovati zastrašujuće, ali ona ukazuje na to da iskušenja nisu kazna, već prilika za rast i jačanje naše vere. U pravoslavnoj tradiciji, trpljenje nije znak slabosti, već most koji vodi do dubljeg jedinstva sa Bogom. Svaka kušnja, svaki unutrašnji boj ili spoljašnji pritisak može postati sredstvo pročišćenja ako ga primimo sa strpljenjem i zahvalnošću.
U svetlu ovih reči, starac Jefrem nas podseća da prava snaga duše ne dolazi iz izbegavanja teškoća, već iz hrabrog nošenja svog krsta uz Božju pomoć. U vremenu kada oluje svakodnevnice preplavljuju srca vernika i nevernika, njegova poruka postaje svetionik. Iskušenja su put, trpljenje je učitelj, a vera je svetlost koja nas nikada ne napušta.
U jednoj od svojih pouka, veliki ruski podvižnik i duhovnik ističe da ništa ne može zameniti smirenje. On objašnjava kako smirenje oblikuje dušu prema Božjem daru. U svetu punom stresa i nesigurnosti, smirenje postaje kamen temeljac za duhovni napredak. Starac Jefrem nas uči da se suočimo sa svojim slabostima i greškama, jer samo tako možemo doći do istinskog pokajanja i unutrašnjeg mira.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti. Ova priča pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje. Pokajanje nije samo trenutak kajanja, već proces koji nas vodi ka dubljem razumevanju sebe i svoje veze sa Bogom.
U svetu koji često želi da nas slomi, starac Jefrem pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati našu moralnu snagu i održati veru. Ove prakse nisu samo rituali, već alati koji nam pomažu da se suočimo sa izazovima svakodnevnog života. One nas podsećaju na to da nismo sami u svojoj borbi i da je Božja prisutnost uvek tu da nas vodi.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti. Vera zahteva aktivno učešće, trud i posvećenost. U svetu u kojem se često osećamo bespomoćno, starac Jefrem nas poziva da preuzmemo odgovornost za svoj duhovni život i da uložimo napor u izgradnju svoje vere.
Na kraju, pouka starca Jefrema Arizonskog ostavlja nas sa snažnom porukom: iskušenja su deo našeg života, ali su i prilika za rast. Trpljenje nas može osnažiti, a naša vera može postati svetlost koja nas vodi kroz najmračnije trenutke. U trenucima kada se suočavamo sa teškoćama, važno je zapamtiti da nismo sami i da svaka borba može postati sredstvo za dublje razumevanje Boga i sebe. U ovom procesu, strpljenje i zahvalnost postaju naši najbolji saveznici, a vera naš oslonac na putu ka duhovnom ispunjenju.
