Viši sud u Podgorici izrekao je prvostepenu presudu bivšim policijskim službenicima Ljubu Miloviću i Marku Novakoviću, koji su optuženi za povezanost sa „kavačkom“ kriminalnom organizacijom. Njih dvojica su se teretili i za odavanje poverljivih policijskih podataka navodnom vođi te organizacije, Radoju Zviceru. Ova presuda nije pravosnažna, a odbrana ima pravo žalbe višoj sudskoj instanci, koja će preispitivati zakonitost i osnovanost odluke Višeg suda.
Milović, koji je trenutno u bekstvu, osuđen je na četiri godine zatvora zbog krivičnog dela stvaranje kriminalne organizacije. S druge strane, Novakoviću je izrečena jedinstvena kazna od sedam godina zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja i krivičnog dela stvaranje kriminalne organizacije. Sud je njih dvojicu oglasio krivim u predmetu koji je pokrenulo Specijalno državno tužilaštvo, a u kojem su se teretili da su Zviceru dostavljali informacije o kretanju šefa suprotstavljene „škaljarske“ kriminalne grupe, Jovana Vukotića, koji je sada pokojan.
Ovo je prva izrečena presuda Miloviću, protiv kojeg se trenutno vodi više krivičnih postupaka. On je nedostupan crnogorskim istražnim organima od jula 2022. godine kada je pobegao iz zemlje. Njegov bekstvo je izazvalo dodatnu zabrinutost unutar pravosudnog sistema i zakonskih organa, koji se bore protiv organizovanog kriminala u Crnoj Gori.
Kavačka i škaljarska kriminalna grupa su dva najpoznatija i najmoćnija kriminalna udruženja u regionu, a njihovo delovanje je obeleženo sukobima i nasiljem. Ove grupe su se prvi put pojavile na radaru policije pre nekoliko godina, a od tada su učestvovale u raznim kriminalnim aktivnostima, uključujući trgovinu drogom, iznude i ubistva. Sukobi između ovih grupa često su rezultirali krvoprolićem na ulicama, što je dodatno otežalo situaciju u Crnoj Gori, gde je organizovani kriminal postao ozbiljan problem.
U poslednjih nekoliko godina, crnogorske vlasti su uložile značajne napore u borbi protiv organizovanog kriminala. Specijalno državno tužilaštvo i policija su radili na razotkrivanju mreža i hapšenju ključnih članova ovih organizacija. Ipak, uspeh u ovoj borbi često se dovodi u pitanje, s obzirom na to da su mnogi osumnjičeni u bekstvu ili se skrivaju od pravde.
Pored toga, veoma je važno napomenuti da su bezbednosne agencije i pravosudni sistem suočeni sa ozbiljnim izazovima u vezi sa korupcijom i političkim pritiscima. Mnogi članovi kriminalnih grupa imaju uticaj u različitim segmentima društva, što otežava rad pravosudnih organa. Pitanje transparentnosti i integriteta u radu policije i pravosudnog sistema je ključno za uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala.
U ovom kontekstu, presuda protiv Milovića i Novakovića može se smatrati važnim korakom ka jačanju pravne države u Crnoj Gori. Ova presuda može da posluži kao signal da pravosudni organi preduzimaju mere protiv onih koji zloupotrebljavaju svoje položaje i povezuju se sa kriminalnim organizacijama. Međutim, uspeh u borbi protiv organizovanog kriminala zahteva sistematski pristup i saradnju između različitih institucija, kao i podršku međunarodne zajednice.
U zaključku, iako je presuda Višeg suda u Podgorici prvi korak u pravcu obračuna sa organizovanim kriminalom, izazovi ostaju. Pravosuđe mora da se suoči sa problemima korupcije, bega osumnjičenih i uticaja kriminalnih grupa na društvo. Samo kroz zajedničke napore i posvećenost može se stvoriti sigurno i pravedno društvo u Crnoj Gori.
