Nikšićanin Ratko Koljenšić je osuđen na 20 godina zatvora nakon ponovljenog suđenja u podgoričkom Višem sudu za pomaganje u ubistvu Nikole Bojovića, koje se dogodilo 29. aprila 2013. godine u Beogradu. Ova presuda je izrečena od strane sudije Vesne Kovačević, koja je uvažila odluku Apelacionog suda da je prethodno izrečena kazna od 30 godina zatvora bila prestroga za krivično delo za koje se Koljenšić tereti.
Prema optužnici, Koljenšić je pomogao u ubistvu brata Luke Bojovića, a navodi se da mu je sada pokojni Slobodan Šaranović obećao novčanu nagradu od 30.000 evra da zajedno sa Sašom Cvetanovićem izvrši likvidaciju Nikole Bojovića. U optužnici se ističe da je Koljenšić sredinom 2013. godine postao član kriminalne organizacije koju su formirali Miloš Delibašić i Slobodan Šaranović.
Ova kriminalna organizacija, prema tvrdnjama tužilaštva, imala je na meti nekoliko osoba, uključujući Vladimira Jovanovića iz Beograda, Baranina Luku Đurovića i članove njegovog obezbeđenja, kao i Beograđanina Filipa Koraća. U optužnici se navodi da su Koljenšić i Cvetanović dvadesetak dana pratili kretanje i navike Nikole Bojovića.
Na dan ubistva, 29. aprila 2013. godine, Koljenšić je sa Cvetanovićem došao do Ulice carice Milice u Beogradu. Okrivljeni Koljenšić je pokazao Cvetanoviću mesto gde se može sakriti i sačekati Bojovića. Cvetanović je potom iz automatskog pištolja otvorio rafalnu paljbu, ispalivši 15 metaka u Bojovića, koji je odmah preminuo od povreda.
Koljenšić je ranije bio osuđen u odsustvu na 30 godina zatvora pred Višim sudom u Beogradu zbog učešća u ubistvu Bojovića, kao i ubistvu Miloša Vidakovića u Budvi. Saša Cvetanović je u Srbiji osuđen na 35 godina robije zbog ubistva Nikole Bojovića.
Ova presuda dodatno osvetljava složenost i opasnost organizovanog kriminala u regionu, gde se često susreću razne kriminalne grupe koje se bore za prevlast. Kriminalne organizacije u Crnoj Gori i Srbiji su često povezane, a ubistva koja se događaju u okviru tih organizacija imaju ozbiljne posledice po bezbednost građana i pravosudni sistem.
Organizovani kriminal u ovom delu Balkana često se povezuje sa trgovinom drogom, oružjem i drugim nezakonitim aktivnostima. Zbog toga su vlasti u poslednje vreme pojačale napore u borbi protiv ovih organizacija, s ciljem smanjenja kriminala i obezbeđivanja sigurnosti građana.
Presuda Ratku Koljenšiću može se smatrati korakom ka pravdi za porodice žrtava, ali takođe ukazuje na potrebu za još većim naporima u razotkrivanju i kažnjavanju organizovanog kriminala. Efikasnost pravosudnog sistema i saradnja između država u regionu ključne su za borbu protiv ovih ozbiljnih krivičnih dela.
U društvu gde se često govori o bezbednosti i pravdi, ovakvi slučajevi podsećaju na to koliko je važno da pravosudni sistem bude jak i efikasan. Očekivanja javnosti su velika, a odgovornost vlasti i institucija je da osiguraju da pravda bude zadovoljena, a počinioci kažnjeni za svoja dela.
Na kraju, presuda Ratku Koljenšiću podseća nas na to da su organizovani kriminal i nasilje i dalje prisutni u našem društvu, te da je borba protiv njih dugotrajan i složen proces koji zahteva zajednički napor svih nivoa vlasti i društva.
