Lider Demokratske narodne partije, Milan Knežević, predložio je da Anketni odbor Skupštine za „crne trojke“, koji su tokom režima Mila Đukanovića premlaćivali političke neistomišljenike i intelektualce, sasluša bivšeg premijera i šefa Agencije za nacionalnu bezbednost, Duška Markovića. Knežević je istakao da Marković, zbog svojih funkcija, raspolaže značajnim informacijama koje mogu biti od ključnog značaja za razjašnjavanje niza događaja iz tog perioda.
Tokom sednice Odbora, koja je održana s ciljem prikupljanja informacija o brojnim slučajevima, posebno su pomenuta ubistva pojedinaca poput Pavla Bulatovića, Duška Jovanovića i Slavoljuba Šćekića. Knežević je naglasio da bi na sednicama Odbora uvek trebao biti prisutan predstavnik Tužilaštva kako bi se izbeglo ulazak u tuđe nadležnosti.
Duško Marković se ističe kao ključna figura jer je bio šef Udbe u vreme kada su se odvijali događaji kojima se Odbor bavi, a poslanik Nove srpske demokratije, Jovan Vučurović, ga je nazvao „crnom kutijom“ bivšeg režima. Odbor se takođe suočava s nerasvetljenim napadima na novinare i intelektualce, među kojima su Gojko Mitrović i Željko Ivanović, koji su se dogodili uoči predsedničkih izbora 1997. godine.
Poslanik DPS-a, Oskar Huter, predložio je da Odbor razmotri i pitanje crkve na Rumiji, smatrajući da je njen postavak narušio multietnički sklad u Crnoj Gori. On je takođe optužio srpsku obaveštajnu službu za pokušaj bombaškog napada nakon predsedničkih izbora 1997. godine, kada je meta navodno bio Milo Đukanović.
Knežević je reagovao na ove tvrdnje, podsećajući da je policajcu slučajno ispala bomba, što je dovelo do spekulacija o navodnom atentatu. Takođe je podsetio na ubistvo novinara Saše Raonića 1994. godine, koje je bilo jedno od prvih u nizu napada na novinare u to vreme.
Ova rasprava o prošlim zločinima i nepravdama iz vremena Đukanovićeve vlasti otvara važna pitanja o odgovornosti i pravdi u Crnoj Gori. Duško Marković, sa svojim poznavanjem i iskustvom, mogao bi da pruži važne informacije koje bi pomogle u razjašnjavanju ovih slučajeva.
Pored toga, postavlja se pitanje kako će se Odbor nositi sa izazovima i pritiscima koji dolaze iz različitih političkih krugova. U tom kontekstu, prisustvo predstavnika Tužilaštva na sednicama može biti ključno za obezbeđivanje transparentnosti i zakonitosti u radu Odbora.
S obzirom na to da se radi o veoma osetljivim temama koje se tiču ljudskih prava i slobode medija, važno je da se svi relevantni akteri uključe u proces kako bi se došlo do istine. Ovaj Odbor može igrati ključnu ulogu u razotkrivanju zločina iz prošlosti i obezbeđivanju pravde za žrtve.
U tom smislu, budućnost Odbora i njegovih aktivnosti zavisi od sposobnosti da izdrži pritiske i da se fokusira na suštinska pitanja koja se tiču pravde i odgovornosti. Pitanje koje ostaje otvoreno je koliko će politička volja postojati za rešavanje ovih važnih tema.
Kako se situacija u Crnoj Gori razvija, Odbor će morati da bude oprezan i da se bavi pitanjima koja su bila zanemarena tokom godina. Istovremeno, važno je i da javnost bude uključena u proces, kako bi se obezbedila odgovornost i transparentnost. Svaka nova informacija koja izađe iz ovog Odbora može doprineti razumevanju prošlih događaja i oblikovanju budućnosti Crne Gore.
