Apelacioni sud u Beogradu donio je odluku da usvoji žalbu branioca Fatime Zumberović, čime je ukinuta prvostepena presuda prema kojoj je ona bila osuđena na pet godina i četiri meseca zatvora za ubistvo Dragana Vasiljevića. Ova tragedija se odigrala u Vasiljevićevom stanu na Vračaru, a predmet je vraćen Višem sudu na ponovno suđenje.
Veće Apelacionog suda je istaklo da je činjenično stanje u ovom slučaju ostalo nepotpuno utvrđeno, zbog čega nije bilo moguće ispitati zakonitost i pravilnost prvostepene presude. Ovaj aspekt je bio jedan od ključnih argumenata branioca, koji je ukazao na nedostatke u postupku.
Fatima Zumberović trenutno se nalazi u pritvoru, a razlog za to je njeno prijavljeno prebivalište na adresi na kojoj nikada nije živela. U Beogradu je boravila na drugoj adresi, koja pripada drugim osobama, a identitet vlasnika kuće nije poznat. Ova situacija stvara dodatne sumnje o mogućnosti da bi se Zumberović mogla skloniti ili pobjeći ukoliko bude puštena na slobodu. Pored toga, važno je napomenuti da je ubistvo izvršila u periodu kada je bila pod prozivkom prethodne pravnosnažne osude, što stvara dodatne rizike da bi mogla ponoviti krivično delo.
Prema prvostepenoj presudi, Fatima je bila osuđena da je, u stanju smanjene uračunljivosti, najpre napala Vasiljevića staklenom flašom, udarajući ga po glavi, a zatim je uzela kuhinjski nož i više puta ga ubola. Vasiljević je nažalost preminuo usled povreda, a Fatima je nakon toga pokušala da prikrije telo tako što je stavila jastuk preko njegove glave i pobegla iz stana.
Ova situacija postavlja mnoge etičke i pravne dileme, posebno u vezi sa pitanjem mentalnog zdravlja okrivljene. U slučajevima kada je osumnjičeni u stanju smanjene uračunljivosti, često se postavlja pitanje da li je osoba u potpunosti svesna svojih dela i njihovih posledica. Psihijatrijske procene igraju ključnu ulogu u ovakvim slučajevima, jer mogu uticati na presudu i eventualne kazne.
Prvi deo suđenja doneo je presudu koja je izazvala različite reakcije u javnosti. Mnogi su smatrali da je kazna bila suviše blaga s obzirom na težinu dela, dok su drugi ukazivali na to da je Zumberović pretrpela ozbiljne mentalne traume koje su mogle uticati na njeno ponašanje. Ova dilema dodatno se komplikuje kada se uzmu u obzir socijalni i ekonomski faktori koji mogu uticati na pojedince u sličnim situacijama.
Nakon ukidanja presude, očekuje se da će Viši sud u Beogradu ponovo razmotriti sve relevantne dokaze i okolnosti slučaja, kako bi donio pravednu odluku. Pitanje pravde u ovom slučaju nije samo pitanje kazne, već i razumevanja kompleksnosti ljudskog ponašanja pod teškim okolnostima.
Ova situacija može poslužiti kao podsticaj za širu diskusiju o pravima žrtava, pravdi, ali i o sistemu mentalnog zdravlja u Srbiji. Kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti, važno je raditi na prevenciji i pružanju adekvatne podrške osobama koje se suočavaju sa mentalnim problemima, kao i onima koji su izloženi nasilju.
U svakom slučaju, ovo suđenje će zasigurno privući pažnju javnosti i medija, dok se nastavlja potraga za pravdom u ovom tragičnom slučaju.
