Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) planira da u 2026. godini obeleži Godinu akademika Aleksandra Belića, jednog od najznačajnijih lingvista u srpskoj istoriji. Ovu informaciju je danas potvrdio potpredsednik SANU, Zoran Popović, na konferenciji za novinare. Belić je rođen 1876. godine i preminuo 1960. godine, a njegov doprinos srpskoj lingvistici i nauci ostavio je dubok trag.
Obeležavanje 150 godina od Belićevog rođenja podrazumeva organizaciju naučnog skupa i izložbe u Galeriji SANU. Tačni termini tih događaja biće naknadno objavljeni, ali se očekuje da će privući pažnju stručne javnosti i šireg društva. Aleksandar Belić je bio ključna figura u razvoju SANU, gde je služio kao generalni sekretar od 1923. do 1937. godine, a zatim kao predsednik od 1937. do 1960. godine, što ga čini najdugovečnijim predsednikom ove institucije.
Belićev doprinos nije se ograničavao samo na akademske funkcije. On je bio osnivač i predsednik Instituta za srpski jezik, što je dodatno ukazalo na njegovu posvećenost razvoju srpskog jezika i lingvistike. Njegovi radovi su značajno doprineli razumevanju i proučavanju srpskog jezika, a mnogi njegovi koncepti i danas se koriste u nastavi i istraživanju.
Osim što je bio istaknuti akademik, Belić je takođe bio i prevodilac i autor brojnih radova koji su obuhvatali različite aspekte lingvistike. Njegova dela su se bavila fonologijom, morfologijom i sintaksom, a posebno se isticao u proučavanju dijalekata srpskog jezika. Njegovo istraživanje doprinelo je razvoju standardizacije jezika i razumevanju njegovih varijacija.
Belić je takođe bio član mnogih međunarodnih naučnih organizacija, čime je doprineo širenju ugleda srpske nauke u svetu. Njegov rad i doprinos naučnoj zajednici su prepoznati i nagrađivani, a njegovo ime ostaje sinonim za kvalitet i duboko razumevanje jezika i kulture.
U svetu u kojem se često zaboravljaju veliki umovi i njihova dela, obeležavanje Belićevog rođenja predstavlja priliku da se podsetimo značaja lingvistike i uloge koju je ona imala u razvoju srpske kulture. Kroz naučne skupove i izložbe, SANU planira da oživi sećanje na Belića i njegovo nasleđe, a očekuje se i angažovanje mladih istraživača koji će se baviti njegovim radom i idejama.
Pored akademskih dostignuća, Belić je bio i veoma aktivan u društvenom životu svog vremena. Njegova angažovanost u pitanjima obrazovanja i kulture doprinela je jačanju svesti o značaju jezika kao nosioca identiteta naroda. Tokom svoje karijere, Belić je često govorio o važnosti očuvanja jezika i kulture, naglašavajući da je jezik alat koji povezuje ljude i čuva njihovu istoriju.
Belićeva filozofija jezika i njegovo razumevanje lingvistike doprineli su formiranju modernih pristupa u proučavanju jezika. Njegova sposobnost da poveže različite aspekte jezika, od fonetike do sintakse, otvorila je nova polja istraživanja i postavila temelje za buduće generacije lingvista.
Obeležavanje 150 godina od rođenja Aleksandra Belića ne predstavlja samo priliku za sećanje na njegov rad, već i podsticaj za nova istraživanja i diskusije o jeziku, kulturi i identitetu. Kroz različite aktivnosti koje će SANU organizovati tokom godine, očekuje se da će se stvoriti platforma za dijalog o jeziku i njegovoj ulozi u modernom društvu. Srpska akademija nauka i umetnosti takođe želi da inspiriše mlade istraživače da se bave lingvistikom i doprinese daljem razvoju ove oblasti u Srbiji.
