U Severnoj Makedoniji, energetska kriza postaje sve izraženija, a nova izveštavanja pokazuju da je čak 65,5 procenata ukupnih energetskih potreba zemlje u 2024. godini obezbeđeno uvozom. Ovaj podatak je objavio Državni zavod za statistiku Severne Makedonije, što ukazuje na zavisnost zemlje od stranih izvora energije i potencijalne rizike koji to nosi.
Prema podacima, ukupne energetske potrebe Severne Makedonije u prošloj godini iznosile su 2.541.849 tona ekvivalenta nafte. U strukturi potrošnje, naftni derivati su imali najznačajniji udeo sa 44,7 procenata, dok su čvrsta goriva činila 24,9 procenata. Ova dominacija naftnih derivata ukazuje na to koliko je zemlja i dalje zavisna od fosilnih goriva, uprkos globalnim naporima za prelazak na obnovljive izvore energije.
Bruto primarna proizvodnja u Severnoj Makedoniji takođe je zabeležila pad. U 2024. godini, proizvodnja je iznosila 842.142 tona ekvivalenta, što predstavlja smanjenje od 10,6 procenata u poređenju sa prethodnom godinom. Ovaj pad može biti rezultat više faktora, uključujući ekonomske izazove, smanjenje investicija u energetski sektor i povećanje troškova proizvodnje.
Uzimajući u obzir sve ove podatke, postavlja se pitanje kako će Severna Makedonija rešiti svoje energetske probleme i smanjiti zavisnost od uvoza. Zemlja se suočava s potrebom za diversifikacijom svojih izvora energije, kao i sa izazovima u implementaciji obnovljivih izvora. Obnovljivi izvori energije, poput solarne i vetroenergije, postaju sve popularniji u mnogim zemljama, a Severna Makedonija bi mogla da iskoristi svoje prirodne resurse za povećanje proizvodnje čiste energije.
Osim toga, postoji potreba za unapređenjem energetske efikasnosti. Smanjenje potrošnje energije kroz poboljšanje izolacije zgrada, korišćenje energetski efikasnih uređaja i promovisanje javnog prevoza može značajno doprineti smanjenju ukupnih energetskih potreba. Takođe, obrazovanje i podizanje svesti građana o energetskoj efikasnosti može igrati ključnu ulogu u ovom procesu.
Vlada Severne Makedonije takođe mora razmotriti strateške politike koje će omogućiti razvoj lokalne proizvodnje energije. Investicije u obnovljive izvore, kao i podsticaji za privatni sektor, mogli bi stvoriti nova radna mesta i smanjiti zavisnost od spoljnih izvora. S obzirom na globalne trendove i obaveze prema smanjenju emisije ugljen-dioksida, Severna Makedonija treba da se fokusira na održive i ekološke prakse.
U svakom slučaju, izazovi u energetskom sektoru Severne Makedonije su složeni i zahtevaju sveobuhvatan pristup. Uzimajući u obzir trenutnu situaciju, hitno je potrebno delovati kako bi se obezbedila energetska sigurnost i održivost za buduće generacije. U tom smislu, saradnja sa međunarodnim partnerima i organizacijama može biti ključna za pronalaženje rešenja koja će zadovoljiti potrebe zemlje, ali i doprineti globalnim ciljevima u borbi protiv klimatskih promena.
Sve u svemu, situacija u energetskom sektoru Severne Makedonije zahteva hitnu pažnju i strateško planiranje. Samo kroz kombinaciju lokalne proizvodnje, diversifikacije izvora i unapređenja energetske efikasnosti, zemlja može da se oslobodi zavisnosti od uvoza i osigura stabilnu budućnost. U ovom vremenu kada je energetska kriza postala globalni problem, važnost ovih mera postaje sve očiglednija.
