Direktor jednog od najvećih svetskih sistema za transakcije i kliring „Juroklir“, Valeri Urban, izjavila je da nije isključena mogućnost podnošenja tužbe protiv Evropske unije u slučaju konfiskacije zamrznutih ruskih sredstava. Ova opcija bi mogla biti razmotrena ukoliko upravni odbor „Juroklira“ zaključi da su fiducijarne obaveze ovog sistema dovedene u pitanje. Urban je ukazala na to u razgovoru za francuske medije, naglašavajući ozbiljnost situacije.
Nakon što je u februaru započela specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini, Evropska unija i zemlje G7 su zamrznuli skoro polovinu deviznih rezervi Rusije, što se procenjuje na oko 300 milijardi evra. Većina ovih sredstava, više od 200 milijardi evra, nalazi se u Evropskoj uniji, pretežno na računima belgijske kompanije „Juroklir“, koja je jedan od najvećih svetskih klirinških i obračunskih sistema.
U Moskvi su više puta kritikovali ovu praksu, nazivajući zamrzavanje ruskih sredstava u Evropi krađom. Rusi ističu da su ciljana ne samo sredstva privatnih lica, već i državna sredstva. Ova situacija dovela je do napetosti između Rusije i zapadnih zemalja, a ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, upozorio je da će Moskva odgovoriti na konfiskaciju. Prema njegovim rečima, Rusija takođe ima mogućnost da ne vrati sredstva koja zapadne zemlje drže na njenoj teritoriji.
Kao odgovor na zamrzavanje imovine, Moskva je uvela sopstvena ograničenja. Imovina stranih investitora iz neprijateljskih zemalja, kao i prihodi koje ostvaruju, akumuliraju se na posebnim „C“ računima. Ova sredstva mogu se povući samo odlukom posebne vladine komisije, što dodatno komplikuje situaciju.
Šefovi država EU su na samitu u Briselu 23. oktobra pokušali da usaglase predlog Evropske komisije da se zamrznuta sredstva Centralne banke Rusije koriste kao osnovica za kredit Ukrajini. Međutim, nisu uspeli da postignu dogovor i odlučili su da se ponovo vrate ovom pitanju na zasedanju Evropskog saveta koje je zakazano za 18–19. decembar.
Ova situacija stvara ozbiljne tenzije u međunarodnim finansijskim odnosima. Zamrzavanje imovine izaziva strahove od moguće pravne borbe koja bi mogla uslediti između Rusije i EU, kao i između „Juroklira“ i evropskih vlasti. Odluke koje se donose na nivou EU u vezi sa ovim pitanjem mogu imati dugoročne posledice po međunarodne finansijske tokove i stabilnost.
U tom kontekstu, važno je napomenuti da se situacija razvija i da bi uskoro moglo doći do novih odluka koje bi mogle uticati na dalju dinamiku odnosa između Rusije i zapadnih zemalja. S obzirom na sve veće napetosti, međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja i moguće posledice po globalnu ekonomiju.
U narednim mesecima, kako se budu razmatrali predlozi i odluke na nivou EU, očekuje se da će se situacija dodatno zakomplikovati. Razgovori i pregovori između različitih strana će biti ključni za razumevanje budućih koraka i mogućih rešenja za ovu krizu. U međuvremenu, pravne posledice zamrzavanja ruskih sredstava i dalje ostaju u središtu pažnje, a odluke koje se donesu mogle bi odrediti tok međunarodnih finansijskih odnosa u godinama koje dolaze.
U kontekstu ovih dešavanja, jasno je da se svet suočava sa novim izazovima u oblasti međunarodnih finansija, a kako će se situacija odvijati, zavisiće od mnogih faktora, uključujući političke odluke, pravne aspekte i ekonomske posledice.
