Pred Specijalnim sudom u Beogradu završen je postupak protiv petorice optuženih za učešće u ubistvu Zorana Uskokovića, poznatog kao Mali Skole, koje se dogodilo 29. januara 2021. godine u naselju Rakovica. Prvostepena presuda biće saopštena 7. jula, a optuženi su Nikola Živanović, Miloš Krstić, Aleksa Dimitrov, Vladimir Babić i Aleksandar Nikolić.
Na suđenju, branioci optuženih su tražili oslobađajuće presude, dok je zamenik tužioca predložio kazne zatvora, uključujući doživotne kazne za Živanovića i Krstića. U optužnici se Živanović označava kao organizator ubistva, dok je Krstić direktni izvršilac, dok se ostalim optuženima stavlja na teret pomaganje u izvršenju krivičnog dela.
Zoran Uskoković, zvani Mali Skole, bio je sin Zorana Uskokovića, koji je ubijen 2000. godine na Vidikovcu, a koji je bio povezan sa ubistvom Željka Ražnatovića Arkana. Ovaj slučaj je dodatno složen zbog povezanosti sa kriminalnim krugovima i prethodnim ubistvima.
Branilac Tamara Lakčević, koja zastupa Dimitrova, Krstića i Živanovića, izjavila je da dokazi izvedeni na suđenju ne potvrđuju navode optužnice. Ona je posebno istakla da se komunikacija sa kriptovane aplikacije „Skaj“ ne može koristiti kao dokaz u ovom slučaju. Lakčevićeva je naglasila da je jedini materijalni dokaz u ovom predmetu to što je Uskoković ubijen sa dva metka, jedan u glavu i jedan u vrat.
Advokat Marko Janković, koji zastupa Babića i Nikolića, takođe je detaljno obrazložio razloge zbog kojih materijal sa aplikacije „Skaj“ ne može biti korišćen kao dokaz, ukazujući na nesuglasja sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Ova tvrdnja o nevalidnosti dokaza iz „Skaja“ može značajno uticati na ishod suđenja, s obzirom na to da se veliki deo optužnice oslanja na informacije dobijene iz ove aplikacije.
Prema optužnici, Živanović je planirao ubistvo jer je sumnjao da je Uskoković odgovoran za ranije napade na njegov lokal. Krstić je, navodi se u tužilačkom spisu, po nalogu Živanovića, maskirao se silikonskom maskom starijeg muškarca kako bi prikrio svoj identitet i stvorio iluziju da mu ne preti opasnost. Na taj način, prišao je Uskokoviću i ispalio dva metka.
Dimitrov, Babić i Nikolić terete se da su, po nalogu Živanovića, nabavili oružje i sakrivali tragove nakon izvršenja krivičnog dela. Tokom priprema za ubistvo, prema navodima tužilaštva, koristili su aplikaciju „Skaj“ za međusobnu komunikaciju, što dodatno komplikuje slučaj i pobuđuje sumnje o legalnosti prikupljenih dokaza.
Ovaj slučaj je samo jedan od mnogih koji se bave organizovanim kriminalom i nasiljem u Beogradu, a ubistvo Zorana Uskokovića osvetljava složenu mrežu među kriminalnim grupama. Tokom suđenja, razmatrane su i okolnosti koje su dovele do ovog tragičnog događaja, kao i veze između optuženih i žrtve.
Uz sve to, sudski procesi ovakve prirode često privlače veliku pažnju javnosti, posebno kada su u pitanju optužbe za teške zločine poput ubistva. U ovom slučaju, medijska pokrivenost i društvena reakcija mogu imati značajan uticaj na ishod suđenja i percepciju pravde u društvu.
Kako se bliži datum izricanja presude, mnogi se pitaju kako će sud reagovati na sve prikupljene dokaze i argumente odbrane. Očekuje se da će odluka suda imati dalekosežne posledice po sve uključene strane, kao i po širu sliku borbe protiv organizovanog kriminala u Srbiji.
