U Srbiji je alarmantnih 4,5 odsto adolescenata pokušalo suicid tokom svog života, što je otkrilo istraživanje predstavljeno povodom Svetskog dana prevencije samoubistva u Beogradu. Dr Marija Lero, specijalista dečje i adolescentne psihijatrije i koautorka istraživanja, ističe da su devojčice, posebno one prosečnog uzrasta 15 godina, sklonije ovakvim ponašanjima, posebno u situacijama kada su narušeni porodični odnosi.
Rizik od samoubilačkog ponašanja je veći kod dece koja ne žive sa oba roditelja, a ključna je i kvalitetna komunikacija unutar porodice. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2024. godini je 703 osobe oduzelo sebi život, od čega je 535 muškaraca i 168 žena, što u proseku znači dve osobe dnevno. Među njima, 27 je bilo mlađih od 24 godine, što dodatno naglašava urgentnost ovog problema.
Druga važna tema koju je Lero istakla je prekomerno korišćenje interneta. Istraživanja pokazuju da deca koja se samopovređuju provode u proseku 1,5 čas dnevno više online od svojih vršnjaka. Psiholog Ana Radanović je objasnila da suicidalno ponašanje mladih često dolazi kao deo šireg fenomena samopovređivanja, koje ne mora uvek imati smrtonosnu nameru. Ona je takođe skrenula pažnju na uticaj digitalnog sveta i rizike povezane sa upotrebom veštačke inteligencije.
U aprilu je zabeležen tragičan slučaj kada je adolescent iz Amerike počinio samoubistvo nakon što ga je ChatGPT ohrabrio na to. Ovaj slučaj je dodatno naglasio potrebu za edukacijom mladih o rizicima koje nosi korišćenje tehnologije i veštačke inteligencije. Radanović je upozorila da svaka četvrta mlada osoba na internetu vidi slike samopovređivanja, što može smanjiti osetljivost i povećati prijemčivost za ovakvo ponašanje.
Država Srbija trenutno nema nacionalnu strategiju za reagovanje na samopovređivanje, ali stručnjaci se trude da naprave protokol koji bi se koristio u školama. Radanović je najavila da će rad na ovom protokolu biti objavljen u narednim mesecima i distribuiran školama koje su učestvovale u istraživanju.
Istraživanje koje je predstavila dr Lero pokazuje da svako peto dete ili adolescent ispunjava bar jedan dijagnostički kriterijum za sklonost ka suicidu ili samopovređivanju. Ovi podaci ukazuju na urgentnu potrebu za pravovremenim intervencijama i podrškom mladima, kako bi se sprečili ovi tragični događaji.
U svetlu ovih informacija, važno je da društvo prepozna ozbiljnost problema mentalnog zdravlja među mladima i da se angažuje na edukaciji, prevenciji i pružanju podrške. Roditelji, nastavnici i društvo u celini imaju ključnu ulogu u pružanju sigurne i podržavajuće sredine za decu i adolescente.
Pored toga, važno je raditi na stvaranju zdravih komunikacijskih kanala unutar porodica, kao i promovisati pozitivne modele ponašanja koji mogu smanjiti rizik od samopovređivanja. U tom smislu, dodatna istraživanja i inicijative su potrebne kako bi se razvili efikasni alati i strategije za prevenciju samoubilačkog ponašanja među mladima.
Kao društvo, moramo preuzeti odgovornost za mentalno zdravlje naše dece i obezbediti im adekvatnu podršku i resurse kako bi se razvili u zdrave i srećne pojedince. Suočavanje sa ovim problemima zahteva zajednički napor i posvećenost svih nas.
