U Srbiji je trenutno registrovano samo oko 20 socijalnih preduzeća, dok se procenjuje da ih u stvarnosti ima između 200 i 500. Ova informacija izneta je na konferenciji posvećenoj socijalnom preduzetništvu, koja se održala u okviru regionalne konferencije CORE Days 2025. Ova niska cifra registrovanih preduzeća ukazuje na potrebu za daljim koracima u razvoju ovog sektora.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ističe da je usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu bio značajan korak napred za Srbiju. Međutim, praksa pokazuje da sama zakonodavna regulativa nije dovoljna za podsticanje rasta i razvoja socijalnih preduzeća. Irena Đorđević Šušić iz NALED-a naglašava da je cilj njihovog Haba socijalnog preduzetništva da unapredi primenu Zakona u praksi i podrži preduzeća koja imaju društvenu misiju.
Socijalna preduzeća igraju ključnu ulogu u društvu, jer kombinuju poslovne ciljeve sa društvenim uticajem. Ona pružaju rešenja za brojne društvene probleme, kao što su zapošljavanje ranjivih grupa, ekološke inicijative i unapređenje lokalnih zajednica. U Srbiji, iako postoji potencijal za razvoj ovog sektora, izazovi ostaju.
Jedan od glavnih problema je nedostatak svesti o značaju socijalnog preduzetništva, kako među preduzetnicima, tako i među potrošačima. Mnogi ljudi nisu upoznati sa konceptom socijalnog preduzetništva i njegovim benefitima. NALED, kroz razne inicijative i edukativne programe, nastoji da poveća svest i razumevanje ovog modela poslovanja.
Pored toga, postoje i izazovi u vezi sa finansiranjem socijalnih preduzeća. Tradicionalni bankovni sistemi često ne prepoznaju posebne potrebe ovih preduzeća i ne nude im adekvatne finansijske proizvode. To otežava njihov pristup kapitalu, što je ključno za njihov razvoj i održivost.
Na konferenciji su se okupili predstavnici različitih organizacija, preduzetnici, kao i predstavnici državnih institucija, kako bi razgovarali o mogućnostima za unapređenje socijalnog preduzetništva u Srbiji. Domaćini su istakli da je važno stvoriti ekosistem koji će podržati razvoj socijalnih preduzeća, uključujući pristup obuci, mentorstvu i finansijskim sredstvima.
Osim toga, učesnici su diskutovali o važnosti saradnje između različitih sektora društva. Privatni sektor može igrati značajnu ulogu u podršci socijalnim preduzećima kroz partnerstva, sponzorstva i zajedničke projekte. Takođe, nevladine organizacije mogu pomoći u edukaciji i osnaživanju preduzetnika, dok državne institucije mogu pružiti potrebnu regulativu i podršku.
Učesnici konferencije su se složili da je potrebno raditi na razvoju strategije koja će stimulisati rast socijalnog preduzetništva, što uključuje i promociju uspešnih priča iz prakse. Kroz deljenje iskustava, moguće je inspirisati nove preduzetnike da se uključe u ovaj sektor i doprinosi društvenom razvoju.
Takođe, značajna je i uloga medija u promociji socijalnog preduzetništva. Informisanje javnosti o postojanju i delovanju ovih preduzeća, kao i o njihovim pozitivnim uticajima na zajednicu, može doprineti većem interesovanju i podršci.
Zaključno, iako se u Srbiji socijalno preduzetništvo suočava sa brojnim izazovima, postoje i velike mogućnosti za njegov razvoj. Uz pravilnu podršku, edukaciju i saradnju svih aktera, socijalna preduzeća mogu postati važan deo ekonomskog i društvenog života, doprinoseći stvaranju pravednijeg i održivijeg društva.
