Akademik Sava Halugin, jedan od najznačajnijih vajara i slikara u Srbiji, preminuo je 2026. godine u 81. godini života, ostavljajući za sobom bogatu umetničku legaciju. Rođen u Novom Kneževcu, Halugin je svoj život i karijeru vezao za Suboticu, gde je ostvario značajan deo svog stvaralaštva. Njegova umetnička karijera započela je nakon što je završio višu pedagošku školu sa odsekom za likovnu umetnost u Novom Sadu, a zatim i vajarski odsek na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je diplomirao 1972. godine.
Halugin je bio posvećen istraživanju različitih vajarskih materijala, a njegova dela su izlagana u brojnim gradovima, uključujući Beograd, Zagreb, Budimpeštu i Pariz. Njegova skulpture, crteži i slike nalaze se u kolekcijama značajnih institucija kao što su Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Narodni muzej Srbije i Savremena galerija u Subotici. Takođe, radio je kao pedagog, predajući metodiku likovnog vaspitanja na Pedagoškoj akademiji u Subotici.
Haluginov opus obuhvata i monografiju „Zemlja i metal“, koju je objavio sredinom osamdesetih godina. Njegove skulpture su prisutne u javnim prostorima raznih gradova, uključujući Suboticu, Novi Sad, Kikindu i Sombor. Godine 2018. izabran je za dopisnog člana SANU, a 2024. godine postao je redovni član. Njegov umetnički rad obeležila je retrospektivna izložba „Sava Halugin: Poziv na oduševljenost“, koja se održala pre tri godine u Galeriji SANU, na kojoj su predstavljene njegove skulpture, crteži i slike iz više od pet decenija stvaralaštva.
U svojoj umetnosti, Halugin se isticao istraživanjem prirode različitih materijala. Njegov rad se može podeliti u dve glavne celine: prva, koja obuhvata kamene skulpture, trajala je skoro dvadeset godina, dok je druga, koja se fokusira na bronzu, omogućila umetniku da istražuje nove forme i izraze. Crteži i slike su takođe imali posebno mesto u njegovom opusu, često su bili samostalna dela, a ne samo skice za skulpture.
Tokom svoje karijere, Halugin je dobio brojne nagrade i priznanja za svoj rad, uključujući Nagradu Fonda „Moše Pijade“, Nagradu „Jovan Popović“, kao i Oktobarsku nagradu grada Subotice. Njegovo stvaralaštvo obuhvatilo je niz značajnih projekata, uključujući izradu spomenika Savi Vladislaviću Raguzinskom u Sankt Peterburgu i figure Mihajla Pupina u Novom Sadu.
Haluginovo umetničko stvaralaštvo prožeto je sećanjima i ličnim iskustvima, koja su oblikovala njegov pristup umetnosti. Njegova inspiracija proizašla je iz prirode, a posebno iz reke Tise, koja je, kako je rekao, uticala na njegovu umetničku imaginaciju. Njegova dela su često odražavala vezu između ljudskih i životinjskih figura, stvarajući jedinstvene kompozicije koje su prenosile snažne poruke.
Haluginova sposobnost da kombinuje različite stilove i materijale dovela je do stvaranja dela koja su istovremeno moderna i duboko ukorenjena u tradiciji. Njegova sposobnost da prenese emocije kroz skulpturu, kao i njegov pedagoški rad, ostavili su značajan trag na likovnu scenu u Srbiji i šire.
Njegovo nasleđe će živeti kroz dela koja su ostavila neizbrisiv pečat u umetnosti, a sećanje na njega će trajati kroz generacije umetnika koji će se inspirisati njegovim radom i pristupom umetnosti. Sava Halugin će biti zapamćen kao umetnik koji je uspeo da spoji lična osećanja i univerzalne teme, ostavljajući neizbrisiv trag u svetu umetnosti.
