Poslednjih godina, Srbija se suočava sa alarmantnim porastom broja saobraćajnih nesreća u kojima su najčešće žrtve mladi. Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, svaka peta nastradala osoba ima između 15 i 30 godina. Ovi podaci postavljaju ozbiljna pitanja o bezbednosti na putevima i navikama vozača, posebno kada se uzme u obzir da je nezadovoljavajuća upotreba sigurnosnog pojasa jedan od glavnih faktora koji doprinosi smrtnosti.
Mirko Koković, pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, upozorava na ozbiljne posledice saobraćajnih nesreća, čak i pri relativno niskim brzinama. On ističe da udarac u prepreku pri brzini od 50 km/h može izazvati ozbiljne povrede kao što su pucanje unutrašnjih organa. Ove informacije su šokantne, ali i dalje se suočavamo sa otporom vozača prema vezivanju sigurnosnog pojasa, što ostavlja mnoge da se pitaju zašto.
Statistika pokazuje da oko 83,5% vozača i suvozača na prednjim sedištima koristi sigurnosni pojas, dok je na zadnjim sedištima taj procenat dramatično niži, sa samo jednim od tri putnika koji se vežu. Koković naglašava da svake godine više od 500 ljudi izgubi život u saobraćaju, a više od 100 od tih smrti može se povezati sa nepridržavanjem upotrebe sigurnosnog pojasa. On objašnjava da sila koju telo pretrpi prilikom sudara pri brzini od 60 km/h može biti jednaka padu sa petog sprata.
Jedan od ključnih problema u Srbiji je saobraćajna kultura, koja se često ogleda u stavovima „to se ne može desiti meni“. Mnogi vozači, posebno mladi, smatraju da su imere koje su preuzeli od svojih roditelja ili prijatelja ispravne, što može dovesti do bahatog ponašanja na putu. Koković ističe da saobraćajne nezgode ne biraju vreme, mesto ili osobu, i naglašava važnost sigurnosnog pojasa u smanjenju smrtnosti.
Činjenica je da se mnogi vozači suočavaju sa posledicama svojih postupaka. Ministarstvo unutrašnjih poslova često beleži veliki broj kazni za prekoračenje brzine, a takođe se povećava broj vozača koji se javljaju na seminare o bezbednosti saobraćaja kako bi obnovili vozačke dozvole. Na seminarima, od 12 učesnika, čak polovina su vozači sa probnim dozvolama, što ukazuje na nedostatak iskustva i odgovornosti.
Da bi se poboljšala bezbednost na putevima, Koković naglašava potrebu za kombinacijom prevencije i represije. To znači da pored edukacije vozača, treba pojačati i represivne mere protiv onih koji krše pravila. On ukazuje na to da mali procenat vozača, oko 10%, ne vodi računa o bezbednosti, a takvi vozači predstavljaju ozbiljan problem.
U svetlu ovih informacija, najavljena su i nova pravila i kazne. U pripremi je novi Zakon o bezbednosti saobraćaja koji bi mogao drastično povećati kazne za nevezivanje pojasa, sa 10.000 na čak 50.000 dinara. Ova mera je deo šireg nastojanja da se poboljša saobraćajna situacija u Srbiji i da se smanji broj nesreća, posebno među mladima.
U zaključku, važno je da se svako od nas zapita kakvu kulturu vožnje želimo da izgradimo. Bezbednost na putevima zahteva odgovornost i svest o rizicima. Vezivanje sigurnosnog pojasa nije samo pravilo, već i način da se zaštitimo i zaštitimo druge. U svetu gde se nesreće događaju svakodnevno, proklamacija o važnosti sigurnosnog pojasa treba da postane norma, a ne izuzetak.
