Dana 27. januara 1236. godine, upokojio se Rastko Nemanjić, poznatiji kao Sveti Sava. Ovaj datum postao je značajan za pravoslavnu crkvu i srpski narod, obeležava se kao Savindan, duhovni praznik i dan sećanja na prvog srpskog prosvetitelja. Sveti Sava je imao ključnu ulogu u formiranju srpske pravoslavne crkve i kulture, a njegov doprinos prosveti i obrazovanju Srba ne može se preceniti. Kao rezultat toga, Savindan se tradicionalno slavi i kao đačka slava.
Na ovaj dan, mnogi Srbi slave svoju krsnu slavu, a u osnovnim i srednjim školama organizuju se prigodni programi, uključujući pesme i recitacije posvećene Svetom Savi. Obeležavanje ovog praznika u prosvetnim ustanovama Srbije započelo je 1823. godine naredbom Kneza Miloša Obrenovića, kada je uvedena Školska slava. Ova tradicija je trajala do 1945. godine, kada je sa dolaskom komunista na vlast, obeležavanje Savindana zabranjeno.
Tadašnja vlast je čak prilagodila kalendar školskog zimskog raspusta tako da traje od 15. januara do 6. februara, čime su učenici morali da idu u školu i na Badnji dan, Božić, Pravoslavnu Novu godinu, dok je Savindan ostao bez obeležavanja u školama. Ova situacija je dodatno pogoršana događajem iz 1594. godine kada su Turci spalili mošti Svetog Save na Vračarskom platou u Beogradu, kako bi sprečili Srbe da posećuju njegov grob i slomili njihov duhovni otpor.
Krajem 1930-ih godina, doneta je odluka o izgradnji hrama posvećenog Svetom Savi na istom mestu gde su mošti spaljene. Međutim, izgradnja je prekinuta zbog Drugog svetskog rata i kasnije komunističke vlasti, koja je pretvorila započete zidove u garažu. Na tom mestu je decenijama obitavao cirkus, dok su komunističke vlasti u modernističkom stilu podigle Narodnu biblioteku.
Nakon rata, srpski patrijarh je više puta slao molbe vlastima za nastavak izgradnje hrama, ali su sve bile odbijene. Tek krajem 1980-ih godina, kada je postalo jasno da komunizam gubi moć, odobrena je izgradnja hrama. Danas, Hram Svetog Save na Vračaru predstavlja simbol srpske pravoslavne vere i kulture.
Padom komunizma početkom 1990-ih godina, Srbi su ponovo obnovili tradiciju obeležavanja Savindana u školama kroz različite programe i akademije. Ova tradicija se održavala sve do januara 2025. godine kada su učitelji i profesori odlučili da ne rade, što je dovelo do zatvaranja škola i obustave proslave Savindana.
Jedna od škola koja je zatvorena na ovaj praznik je osnovna škola „Kralj Aleksandar I“ na Novom Beogradu, ranije poznata kao „Žarko Zrenjanin“. Odluka o zatvaranju škole 27. januara 2025. godine izazvala je brojne kritike i podseća na oblike repressive iz prošlih vremena.
U trenutnoj situaciji, neizvesno je kako će se obeležiti Savindan, s obzirom na proteste i poteze koji se dešavaju među studentima, koji planiraju da organizuju mitinge na dan kada se slavi Sveti Sava. Ovaj haos stvara dodatnu tenziju i zabrinutost kako će se proslava odvijati.
Živimo u nadi da će ovogodišnji praznik Svetog Save biti obeležen kako dolikuje, sa prigodnim programima u školama, uprkos trenutnim preprekama. Međutim, teško je očekivati da će se održa tradicija u punom obliku s obzirom na trenutne okolnosti i društvene tenzije. Vreme će pokazati kako će se situacija razvijati i da li će se srpski narod ponovo ujediniti oko ovog važnog praznika.
