Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da se vode razgovori o Naftnoj industriji Srbije (NIS) sa ruskom i američkom stranom. U intervjuu za Tanjug, Mali je naglasio da će vlada učiniti sve što je u njenoj moći kako bi zaštitila interese građana i osigurala energetsku stabilnost zemlje. On se trenutno nalazi na GLOBSEK Tatra samitu 2025 u Slovačkoj, gde se okupljaju evropski lideri iz srednje i istočne Evrope.
Mali je istakao da razgovori nisu laki, s obzirom na to da svaka strana ima svoje interese. Ruska strana, prema njegovim rečima, ne želi da proda NIS i želi da ostane vlasnik, dok američka strana insistira na sankcijama ili postizanju nekog dogovora. „Videćemo“, rekao je Mali, dodajući da će vlada Srbije učiniti sve što je potrebno da zaštiti energetsku stabilnost.
Pored razgovora o NIS-u, Mali je najavio da se Srbija priprema za uvođenje dodatnog poreza na emisiju gasova sa efektom staklene bašte, koji će Evropska unija uvesti od 1. januara naredne godine. On je naglasio da su već u javnoj raspravi dva zakona koja se odnose na ovu temu, jedan se tiče oporezivanja emisije ugljen-dioksida, a drugi se bavi oporezivanjem proizvoda koji dolaze iz industrija koje zagađuju okolinu.
Mali je istakao da je važno da se kompanije fokusiraju na obnovljive izvore energije i smanjenje zagađenja, ali je takođe naglasio da će novi porez predstavljati dodatni namet za kompanije u Evropi, koje se već suočavaju s izazovima konkurencije sa kineskim i američkim firmama. On je dodatno naglasio da Srbija neće zaostajati i da će biti spremna za nove regulative.
Na Tatra samitu, Mali je takođe istakao ambiciju Srbije da postane punopravna članica Evropske unije. Prezentovao je ekonomske rezultate Srbije i naglasio da je stabilan i uravnotežen energetski sektor ključan za novi industrijski razvoj Evrope. Tokom panela „Industrijska renesansa Evrope“, Mali je izrazio zabrinutost zbog nedostatka jasne strategije EU za obezbeđivanje jeftine energije u budućnosti, što je ključno za dalji rast.
„Mi smo kandidat za članstvo, ali se suočavamo sa istim izazovima kao i EU, koja je naš glavni trgovinski partner. Sve što radimo ima za cilj da što pre postanemo punopravni član EU“, rekao je Mali. On je pozvao sve u Evropi da razmišljaju o budućnosti i svetu u kojem će živeti njihova deca za 50 godina.
Na samitu, koji okuplja više od 150 bankara, političara i ekonomista, razgovaralo se o trenutnim izazovima i mogućnostima za razvoj industrije i privrede u Evropi. Mali je naglasio da je važno pokrenuti ekonomski rast s obzirom na niske stope rasta bruto domaćeg proizvoda u većini zemalja EU i visok nivo javnog duga.
Mali je takođe razgovarao o digitalizaciji i demografskim promenama u Evropi, koje će uticati na dostupnost radne snage u budućnosti. U okviru GLOBSEK Tatra samita, koji traje do 5. oktobra, istaknuta je potreba za svežim idejama i strategijama kako bi se odgovorilo na izazove s kojima se Evropa suočava.
Na otvaranju samita, lideri su naglasili potrebu za završetkom jedinstvenog tržišta energije i digitalizacije, kako bi se ostvario novi rast. GLOBSEK Tatra samit je prilika za razmenu mišljenja o ključnim pitanjima koja se tiču konkurentnosti Evrope, ulaganja u odbranu i energetske sigurnosti. Predsednik samita, Robert Vas, ukazao je na značaj postizanja rezultata u oblastima čiste industrije i digitalizacije, gde se jaz između zemalja samo povećava.
Mali je na samitu imao i sastanak sa Vladimirom Bilčikom, nekadašnjim izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju, čime je dodatno naglasio važnost saradnje Srbije sa evropskim partnerima. Tema ovogodišnjeg skupa je „Otpornost pod pritiskom: Strateški put za ekonomsko liderstvo Evrope“, a ministri i lideri su se okupili s ciljem da pronađu rešenja i odgovore na aktuelne izazove.
