Vlada Crne Gore je jednoglasno usvojila zaključke o izgradnji i puštanju u pogon postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, međutim, prema rečima Milana Kneževića, lidera i poslanika DNP, u ovim zaključcima ne postoji stavka koja se odnosi na promenu lokacije na kojoj će se graditi kolektor i spalionica. Ova situacija izaziva zabrinutost među građanima Botuna, koji traže da se lokacija promeni.
Ministar ekologije, Damjan Ćulafić, je pročitao zaključke koji nalažu da resorno ministarstvo u saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine kontinuirano prati nivo emisije štetnih gasova koje bi moglo da proizvede prečišćavanje otpadnih voda u Botunu. Takođe, naglašeno je da Podgorica mora obustaviti rad sistema bez odlaganja ukoliko se utvrdi da emisije prevazilaze dozvoljene limite. To podrazumeva i sanaciju bazena crvenog mulja pre nego što se sistem pusti u rad.
U zaključcima se takođe navodi da će Ministarstvo ekologije raditi sa međunarodnim partnerima na sanaciji bazena, a Podgorica je obavezna da ne pusti u rad sistem sve dok se ne izvrši sanacija i izgradnja kanalizacione mreže. Zapošljavanje u novom postrojenju imaće prioritet meštani Botuna i Zete, dok će vlasničku strukturu činiti Podgorica i Zeta.
Knežević je istakao da je predloženo rešenje samo kompilacija onoga što je gradonačelnik Podgorice, Saša Mujović, predložio i da se ne bavi ključnim zahtevom građana, tj. promenom lokacije. Pozvao je premijera Milojka Spajića da uputi apel građanima Botuna za dijalog i pronalaženje kompromisa.
Takođe, Knežević je odbacio tvrdnje podgoričkih političara da je na sastanku sa šefom delegacije EU u Crnoj Gori, Johanom Satlerom, rekao da će „dizati buku, a potom se povući“. On je naglasio da će ostati protiv izgradnje kolektora čak i ako se meštani Botuna saglase sa tim.
Gradonačelnik Mujović je izjavio da bi promena lokacije zahtevala novi proces, uključujući istraživanje kontaminacije i geološke analize, što bi moglo trajati dve do tri godine. On je takođe naveo podatak da postrojenje emituje manju količinu izduvnih gasova nego TE Pljevlja, koja emituje 900.000 kubnih metara za jedan sat.
Andrija Mandić, predsednik Skupštine i lider Nove srpske demokratije, podržava Kneževićev stav o potrebi dijaloga sa građanima Botuna. Predsednik Opštine Zeta, Mihailo Asanović, naglasio je da je skladištenje opasnog otpada, čak i privremeno, neprihvatljivo za zetsku opštinu.
Ova situacija je izazvala veliku pažnju javnosti, jer građani strahuju od potencijalnih ekoloških problema koji bi mogli nastati usled izgradnje postrojenja na planiranoj lokaciji. Postavlja se pitanje da li će vlada reagovati na zahteve građana i preispitati odluku o lokaciji izgradnje postrojenja.
Zabrinutost građana je takođe pojačana strahom od uticaja na zdravlje i životnu sredinu. Mnogi se pitaju kakve će posledice imati rad postrojenja na kvalitet vazduha i vode u ovoj regiji.
U međuvremenu, očekuje se da će se razgovori između vlade, lokalnih vlasti i građana nastaviti kako bi se pronašlo rešenje koje će zadovoljiti sve strane. Važno je da se u procesu donošenja odluka uključe i mišljenja lokalnih zajednica koje su direktno pogođene ovim projektom.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Botunu kompleksno pitanje koje zahteva pažljivo razmatranje svih aspekata, uključujući ekološke, socijalne i ekonomske aspekte. Građani očekuju transparentnost i aktivno učešće u procesu donošenja odluka, kako bi osigurali da se njihovi interesi i zdravlje zaštite.
