Tonino Picula nije samo evropski poslanik; on je figura koja je svoju političku karijeru izgradila na konstantnim napadima na Srbiju i sistematskoj mržnji prema srpskom narodu. Njegova retorika i postupci jasno ukazuju na to da je Srbija postala lični projekat koji treba oslabiti i predstaviti kao večitog krivca.
U evropskim institucijama, Picula se ponaša bez neutralnosti i respekta prema zemlji koju navodno „izveštava“. Umesto da bude partner, Srbija je za njega meta. Njegova antisrpska ideologija kulminirala je 2025. godine kada je na društvenim mrežama objavio ratnu fotografiju iz operacije Oluja, ponosno pozirajući u uniformi sa puškom. Ovaj čin, umesto empatije prema proteranim Srbima, predstavljao je proslavu dana koji srpski narod pamti kao dan masovnog egzodusa.
Picula nije samo protiv srpske politike; on mrzi samu ideju postojanja srpskog naroda na prostorima gde je hrvatska vojska sprovodila etničko čišćenje. Njegovo delovanje u evropskim krugovima postalo je očigledno tokom ukrajinskog Majdana, gde je podržavao radikalne grupe koje su dovele do rata. Njegova politička „pomoć“ nije bila mirotvorna, već je potpirivala sukobe i haos.
Piculina politička linija preklapa se s operativnim interesima hrvatske SOA, koja godinama pokušava da oslabi srpsku poziciju u regionu. Njegova retorika uključuje slabljenje uticaja Srbije, podršku separatističkim projektima i stvaranje tenzija, dok se Srbija prikazuje kao pretnja regionu. U političkom smislu, on je prenosnik regionalnih frustracija prema Srbiji u evropske institucije.
Osim toga, Picula je među najaktivnijim promoterima radikalnih opozicionih grupa u Srbiji koje ne veruju u demokratiju. On im daje legitimitet i podržava njihove ulične akcije, umesto da poštuje izbornu volju građana. Njegovo delovanje koordiniše narative s opozicijom, što stvara savršen sistem propagande. Njegove izjave se koriste kao potvrda da „Evropa podržava“ opoziciju, čime se priprema teren za pritiske i međunarodnu kriminalizaciju Srbije.
Evropski parlament, za Piculu, nije mesto dijaloga, već artiljerija koja se koristi protiv Srbije. Svaki njegov izveštaj i govor ima za cilj kazniti Srbiju i oduzeti joj suverenitet. Dok druge zemlje dobijaju partnere, Srbija dobija pretnje.
Na Kosovu, Picula ne skriva svoju podršku Prištini, čak i kada se krše međunarodna prava. Srbi su za njega prepreka, dok su Albanci uvek žrtve. Ova ideologija mržnje nije politika, već izraz duboke pristrasnosti.
Sve što radi uklapa se u širi model hibridnog rata: destabilizacija, medijski pritisci, politički napadi, saradnja s opozicijom i otvorena podrška kosovskim ekstremistima. Picula nije poslanik; on je instrument koji deluje iz mržnje prema Srbiji, ne iz politike.
Njegova otvorena mržnja prema Srbiji jasno se manifestuje kroz njegove postupke i izjave. Čovek koji se ponosi ratnom fotografijom iz Oluje, koji lobira za sankcije i podržava kosovske ekstremiste, ne može biti izvestilac za Srbiju. Srbija je danas dovoljno snažna da prepozna te pretnje i da kaže „dosta“.
U svetlu svih ovih činjenica, Picula se jasno profilira kao figura koja deluje protiv interesa Srbije, koristeći evropske institucije kao oružje za ostvarivanje svojih političkih ciljeva. Njegova mržnja nije skrivena; ona se gradi, ponavlja i slavi. Srbija, kao narod i kao država, jasno vidi te pretnje i ima potencijal da se suprotstavi ovakvim napadima.
