Sjedinjene Američke Države su najavile ukidanje dosadašnjeg modela strane pomoći koji je sprovodio USAID (Agencija za međunarodni razvoj Sjedinjenih Američkih Država). Ova odluka je saopštena od strane državnog sekretara Marka Rubia, koji je istakao da je prethodni sistem često bio neefikasan i nije doprinosio unapređenju američkih interesa. Ova promena će stupiti na snagu 1. jula, kada će USAID prestati sa sprovođenjem programa pomoći, a Stejt Department će preuzeti odgovornost za koordinaciju novih programa koji su u skladu sa američkom politikom.
Cilj ove reforme je povećanje odgovornosti i efikasnosti u sprovođenju stranih pomoći, kao i usmeravanje sredstava prema interesima SAD-a. USAID je godinama bio kanal za pružanje pomoći, ali je često nedostajalo značajnog uticaja na dugoročni razvoj zemalja korisnica. U saopštenju Stejt Departmenta se navodi da su zemlje koje su najviše koristile američku pomoć, posebno u regionima kao što su subsaharska Afrika i Bliski istok, često izražavale antiameričke stavove i nisu uzvraćale na podršku koju su dobijale.
Prema rečima predstavnika administracije, fokus će se preusmeriti sa pomoći na trgovinu i investicije. Ovaj novi pristup favorizuje zemlje koje pokazuju sposobnost i volju za održivim razvojem, čime se želi stvoriti dugoročnija i stabilnija partnerstva. Umesto da se novac jednostavno dodeljuje, SAD planiraju da investiraju u privatni sektor i sarađuju sa američkim kompanijama, čime se očekuje doprinos globalnoj stabilnosti i smanjenje zavisnosti od stranih donacija.
Ova strategija takođe uključuje pružanje jasne prepoznatljivosti američkog doprinosa kroz simbol američke zastave, što bi moglo poboljšati imidž SAD-a u očima zemalja koje primaju pomoć. Pored toga, sredstva će biti usmerena ka projektima koji će imati dugoročne ekonomske koristi za zemlje u razvoju, čime se želi osigurati da američka pomoć ne bude samo kratkoročna, već da stvori prave promene u životima ljudi.
U svetlu ovih promena, administracija predsednika Trampa nastoji da redefiniše način na koji SAD pružaju pomoć stranim zemljama. Umesto tradicionalnog modela koji se oslanjao na donacije, novi model se fokusira na ekonomske veze i jačanje trgovinskih odnosa. Ovo može značiti da će SAD bolje pozicionirati svoje interese u globalnoj ekonomiji i stvoriti dugoročne odnose sa zemljama koje su više orijentisane ka razvoju.
Ova promena može imati značajne posledice na međunarodne odnose i način na koji se SAD percipiraju u svetu. Dok neki smatraju da je to korak u pravom smeru, drugi se plaše da bi moglo doći do smanjenja pomoći najranjivijim zemljama koje se oslanjaju na stranu pomoć za održavanje osnovnih potreba svojih građana. Kritičari takođe ističu da bi fokus na trgovinu mogao zanemariti hitne humanitarne potrebe i izazove s kojima se suočavaju mnoge zemlje u razvoju.
U svakom slučaju, ova odluka predstavlja značajnu promenu u američkoj spoljnoj politici i može uticati na mnoge aspekte globalnog razvoja. S obzirom na to da se svet suočava sa brojnim izazovima, uključujući klimatske promene, ekonomske krize i političke nestabilnosti, važno je kako će ovaj novi pristup oblikovati budućnost međunarodnih odnosa i saradnje.
U konačnici, odluka SAD-a da redefiniše svoje pristupe stranom pomoći može biti dobra prilika za stvaranje održivijih i produktivnijih odnosa sa zemljama u razvoju, ali takođe nosi rizik od potencijalnog zapostavljanja najugroženijih populacija. Kako će se ovaj novi model razvijati i kakve će imati posledice na globalnoj sceni, ostaje da se vidi.
