Mađarska premijer Viktor Orban nedavno je izjavio da će njegova zemlja biti u mogućnosti da se ne uključi u rat, čak i ako većina evropskih država odluči da učestvuje u oružanom sukobu u Ukrajini. U intervjuu za portal Hetek, Orban je istakao da mnoge članice Evropske unije, iako ne javno, dele stav Budimpešte da Evropa klizi ka ratu. Prema njegovim rečima, većina država će pre ili kasnije poslati vojnike u Ukrajinu, a ti vojnici će se vratiti u kovčezima.
Orban je naglasio da Mađarska ima mogućnost da se odupre pritiscima koji dolaze iz Evropske unije. On je izrazio uverenje da će njegova zemlja imati dovoljno snage, znanja i mogućnosti da se ne uključi u rat, naglašavajući da to aktivno radi. Premijer je dodao da će se suprotstavljati odlukama EU koje smatra štetnim za mađarske nacionalne interese i koristiti pravo veta sve dok bude imao snage.
Premijer je takođe rekao da ne može da zabrani drugim zemljama, poput Francuske ili Nemačke, da šalju oružje Ukrajini, ali može sprečiti EU da uključi Mađarsku u takve operacije. Ova izjava dolazi u kontekstu rastuće tenzije između Mađarske i drugih članica EU, posebno kada je reč o vojnoj podršci Ukrajini.
Reakcija Moskve na Orbanove komentare bila je očekivana. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije više puta je istaklo da je bilo kakvo razmeštanje NATO trupa u Ukrajini neprihvatljivo i da bi dovelo do ozbiljne eskalacije sukoba. Ruska vlada je osudila izjave zapadnih zvaničnika o mogućem slanju vojnika u Ukrajinu, nazivajući ih podsticanjem na nastavak rata.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je ranije naglasio da SAD i NATO direktno učestvuju u sukobu, ne samo slanjem oružja, već i obukom ukrajinskih vojnika u različitim evropskim zemljama. Lavrov je upozorio da će svi konvoji sa oružjem za Ukrajinu biti legitimne mete za ruske snage. Ove tenzije dodatno komplikuju situaciju u regionu i otežavaju mogućnost pregovora između Rusije i Ukrajine.
Kremlj je naglasio da naoružavanje Kijeva od strane zapadnih zemalja ne doprinosi uspehu mirovnih pregovora i da će imati isključivo negativne posledice. U ovom kontekstu, Orbanova izjava o mogućnosti da se Mađarska ne uključi u sukob može se posmatrati kao pokušaj da se održi neutralnost u trenutku kada se evropski kontinent suočava sa ozbiljnim bezbednosnim izazovima.
U međuvremenu, situacija u Ukrajini ostaje napeta, a sukobi se nastavljaju. Mnoge evropske zemlje su već izrazile spremnost da pomognu Ukrajini, dok je Mađarska, pod Orbanovim vođstvom, odlučila da zadrži distancu. Ova politika može imati dugoročne posledice po odnose Mađarske sa drugim članicama EU, kao i po njenu unutrašnju politiku.
Orbanova politika se često kritikuje zbog nacionalizma i autoritarnog pristupa, ali njegova sposobnost da održava Mađarsku van direktnog vojnog sukoba može biti viđena kao strateška odluka koja bi mogla doneti stabilnost u turbulentnom vremenu. Na kraju, kako se situacija u Ukrajini razvija, biće zanimljivo posmatrati kako će Mađarska balansirati između svojih nacionalnih interesa i pritisaka sa strane drugih članica EU i globalnih sila poput Rusije i SAD-a.
Ova situacija je još jedan pokazatelj složenosti međunarodnih odnosa i izazova sa kojima se evropske zemlje suočavaju u savremenom svetu. Mađarska, kao članica EU, stavljena je u poziciju da bira između kolektivnih interesa i svojih nacionalnih prioriteta, što može oblikovati njen budući put na političkoj sceni Evrope.
