Ljubitelji mačaka širom Japana su u velikoj tuzi zbog smrti Nitame, legendarne mačke koja je godinama obavljala dužnost šefice železničke stanice. Ova trobojna mačka, koja je bila druga po redu mačka-staničarka na liniji Kišigava železnice Vakajama, preminula je u 15. godini života. Nitama je postala simbol stanice i omiljena među putnicima, koji su dolazili da je vide i da se sa njom fotografišu.
Prema informacijama koje prenose japanski mediji, Nitama je sahranjena 13. decembra na železničkoj stanici Kiši, koja joj je bila dom. Kompanija Vakajama električna železnica je saopštila da se mačka razbolela krajem oktobra 2025. godine, a da je preminula 20. novembra. Tokom komemoracije, koja je okupila oko 500 ljudi, od zaposlenih na železnici do obožavaoca, Nitama je posthumno proglašena za „počasnu specijalnu šeficu stanice“, čime je simbolično odana počast njenom doprinosu.
Na ceremoniji su se prisutni zadržali pored njenog portreta, u tišini se pomolili i ostavili cveće i konzerve mačje hrane na improvizovanom oltaru pored stanice. Predsednik železničke kompanije, Micunobu Kodžima, rekao je da je Nitama radila predano i donela mnogima utehu koju je nemoguće zameniti. On je izrazio nadu da će Nitama „čuvati Vakajama železnicu sa neba, zajedno sa staničarkom Tamom“, koja je bila njena prethodnica.
Nitama je preuzela dužnost 2015. godine, nakon smrti Tame, prve mačke-staničarke koja je postala poznata po tome što je pomogla da se spasi finansijski posrnula železnička linija. Rođena je u gradu Okajama, otprilike 250 kilometara od Vakajame, a kompanija je udomila nakon što je pronađena kako se sklanja ispod automobila tokom kišnog dana. Tokom svoje karijere, Nitama je pokazala izuzetnu druželjubivost i sposobnost da nosi karakterističnu kapicu, što su bili ključni kriterijumi za izbor mačaka-staničarki.
Kodžima je kasnije izjavio da je odabrao Nitamu kao naslednicu Tame jer je imala priliku da uči direktno od nje. Tama, koja je bila poznata po svojoj blagosti, često je bila stroga prema Nitami, što je pomoglo da se razvije njen karakter. Tama je, inače, bila zaslužna za ogroman uspeh linije Kišigava, jer je u prvoj godini svog mandata donela prihod od oko 1,1 milijardi jena i povećala broj putnika za 17 odsto. Nakon njene smrti, na stanici Kiši je podignut i spomenik u njenu čast.
Nitama je, baš poput svoje prethodnice, ostavila dubok trag ne samo u svetu železnice, već i u srcima ljudi koji su je doživljavali kao simbol topline, radosti i neobične, ali iskrene povezanosti između ljudi i životinja. U očima mnogih, ona je postala više od obične mačke; bila je izvor inspiracije i sreće za mnoge putnike i obožavaoce. Njena prisutnost na stanici nije bila samo simbolična, već je imala stvaran uticaj na to kako su ljudi doživljavali železnički saobraćaj.
Kao deo zajednice koja je obeležila njen život, mnogi ljudi su podelili svoje uspomene na Nitamu i kako je njen osmeh i prisustvo činilo njihovo putovanje prijatnijim. Ovo svedoči o tome kako životinje mogu imati dubok uticaj na našu svakodnevicu, stvarajući veze koje nadmašuju reči. Njena priča je podsetnik na to koliko je važno ceniti male stvari u životu i kako ljubav prema životinjama može doneti sreću i radost u našim životima.
Nitama će ostati u sećanju kao jedna od najomiljenijih mačaka u Japanu, čiji je doprinos bio mnogo više od obične dužnosti. Njena duša će zauvek živeti u srcima onih koji su je voleli i koji će je se sećati s osmehom.
