Sedam osoba uhapšeno je po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK) u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom (BIA) i Službom za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK). Uhapšeni su zbog sumnje da su prouzrokovali lažni stečaj firme i stekli protivpravnu imovinsku korist od oko 300 miliona dinara. Među uhapšenima su B. Č, I. M, P. D, I. K, B. S, B. S. i A. M, a oni se terete za krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, prouzrokovanje lažnog stečaja i pranje novca.
Prema navodima JTOK-a, sumnja se da je ova organizovana kriminalna grupa od novembra 2023. godine do danas u Srbiji vršila krivična dela prouzrokovanje lažnog stečaja i pranje novca. Organizator grupe, B. Č, navodno je okupio ostale osumnjičene da po unapred dogovorenim zadacima kreiraju lažni dug u poslovnoj dokumentaciji preduzeća „Bleecker“. Cilj im je bio da veštački stvore uslove za otvaranje stečaja nad tim privrednim subjektom, kako bi zadržali kontrolu nad hotelom „GARNI B“ u Beogradu i nastavili sa pružanjem hotelijerskih usluga.
Prema saopštenju JTOK-a, osumnjičeni su na ovaj način protivpravno stekli imovinsku korist u iznosu od najmanje 264.859.559 dinara i 545.487 evra. Nakon toga, nelegalno stečeni novac je navodno prebačen na račune preduzeća „Lumia“, s obzirom na to da sredstva potiču iz kriminalne delatnosti, čime su izvršili još jedno krivično delo.
Krivična prijava je podneta i protiv osumnjičene K. D, koja se trenutno nalazi van teritorije Srbije. Zbog sveobuhvatne akcije, pretresi na više lokacija su u toku. Uhapšeni će uz krivičnu prijavu biti sprovedeni u prostorije Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, gde će biti saslušani. Ovaj slučaj ukazuje na ozbiljnost situacije u vezi sa organizovanim kriminalom u Srbiji, kao i na potencijalnu povezanost različitih subjekata u izvršenju krivičnih dela.
Lažni stečajevi su postali sve češći fenomen u poslovanju, a predstavnici JTOK-a ističu da će nastaviti sa borbom protiv ovakvih oblika kriminala. Ovaj slučaj predstavlja deo šire strategije suzbijanja organizovanog kriminala, koja uključuje saradnju između različitih državnih institucija i agencija. Uhapšeni su pokazali kako se organizovani kriminal može infiltrirati u legalne poslovne strukture, koristeći ih kao paravan za ostvarivanje svojih ciljeva.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija je svedočila porastu broja slučajeva povezanih sa organizovanim kriminalom, a vlasti su odredile prioritet u borbi protiv ovakvih dela. Zbog toga su započete različite operacije i akcije koje imaju za cilj identifikaciju i hapšenje osumnjičenih, kao i povraćaj protivpravne imovine.
S obzirom na težinu krivičnih dela koja se stavljaju na teret uhapšenima, očekuje se da će postupci protiv njih biti veoma ozbiljni. Sudski procesi u ovakvim slučajevima često traju dugo, ali su presudni za održavanje pravnog poretka i sprečavanje budućih krivičnih dela. Javnost takođe prati ovaj slučaj sa posebnim interesovanjem, s obzirom na potencijalne posledice koje bi ovaj skandal mogao imati na poslovnu zajednicu u Srbiji.
Budućnost ovog slučaja zavisiće od daljih istraga koje će utvrditi sve okolnosti i eventualno uključiti druge osumnjičene ili povezana dela. Javnost očekuje da će se vlasti nastaviti boriti protiv organizovanog kriminala i pružiti pravdu onima koji su pretrpeli štetu zbog ovakvih dela.
