Ona je izabrana za ministarku u Vladi premijera Zdravka Krivokapića, a njen mandat bio je obeležen brojnim kontroverzama. U centru pažnje našla se nakon što je odlučila da smeni više direktora osnovnih i srednjih škola u Crnoj Gori, što je izazvalo oštre reakcije opozicije, posebno Demokratske partije socijalista (DPS).
Opozicija je smene direktora označila kao politički motivisane, tvrdeći da je to deo šireg plana aktuelne vlasti da preuzme kontrolu nad obrazovnim institucijama. Međutim, ministarka Bratić je stajala iza svojih odluka, objašnjavajući da su smene deo procesa depolitizacije školstva u Crnoj Gori. Ona je tvrdila da su neki od smenjenih direktora zloupotrebljavali svoje pozicije i obrazovne ustanove u političke svrhe, što je, prema njenim rečima, bilo neprihvatljivo.
Bratić je naglasila važnost stvaranja obrazovnog sistema koji će biti slobodan od političkih pritisaka i uticaja. U njenoj viziji, prosveta treba da bude mesto gde se deca obrazuju bez straha od političkih reperkusija, a ne arena za političke borbe. Ova njena izjava naišla je na različite reakcije, s obzirom na to da su mnogi smatrali da je ona sama deo političke igre, s obzirom na to da je izabrana u vladu koja je došla na vlast zahvaljujući političkoj promeni.
U februaru 2022. godine, situacija se dodatno zakomplikovala kada je Bratić dobila nepoverenje u Vladi. Ovaj potez je bio još jedan od pokazatelja nestabilnosti u crnogorskoj politici, gde su sukobi između različitih političkih stranaka postali sve učestaliji. Nezadovoljstvo njenim radom nije dolazilo samo iz opozicije, već i iz redova njenih koalicionih partnera, koji su smatrali da nije ispunila očekivanja.
Nakon gubitka poverenja, Bratić je napustila ministarsku poziciju, što je dodatno oslikalo trenutnu političku klimu u zemlji. Mnogi analitičari su ukazivali na to da je njen mandat bio obeležen ne samo kontroverzama, već i nejasnoćama u pogledu strategije reformi u obrazovanju. Iako je isticala potrebu za depolitizacijom, mnogi su smatrali da su njene odluke samo produbile političke podele unutar obrazovnog sistema.
Osim političkih turbulencija, ministarka Bratić se suočila i sa izazovima u vezi sa kvalitetom obrazovanja. Tokom njenog mandata, postavljena su pitanja o tome kako će se obezbediti kvalitetno obrazovanje u školama i kako će se rešavati problemi sa infrastrukturom i nedostatkom sredstava. Kritičari su ukazivali na to da su smene direktora i promene u upravi samo površinski zahvati koji ne rešavaju suštinske probleme u obrazovnom sistemu.
Pored toga, Bratić je bila pod pritiskom da unapredi radne uslove za nastavnike i obezbedi adekvatne resurse za učenike. Ova pitanja su postala ključna, s obzirom na to da su mnoge škole u Crnoj Gori suočene sa problemima poput nedostatka učbenika, opreme i finansijskih sredstava. Opozicija je često koristila ove probleme kako bi kritikovala vlast, tvrdeći da je nedostatak investicija u obrazovanje direktna posledica loše politike.
Ukratko, mandat ministarke Bratić bio je buran i obeležen brojnim kontroverzama. Njene odluke o smenama direktora izazvale su oštre reakcije iz opozicije, dok su problemi sa kvalitetom obrazovanja i radnim uslovima nastavnika dodatno otežali njen položaj. Gubitak poverenja u Vladi u februaru 2022. godine bio je kulminacija niza izazova sa kojima se suočila. S obzirom na trenutne političke tenzije u Crnoj Gori, budućnost obrazovanja i dalje ostaje neizvjesna, a potreba za stvarnim reformama je očigledna.
