Trojica muškaraca i jedna žena uhapšeni su u Japanu zbog navodne prodaje eksplicitnih postera sa slikama žena, koje su stvorene korišćenjem generativne veštačke inteligencije (AI). Ova informacija je objavljena od strane japanske policije. Među uhapšenima je i 44-godišnji Tomohiro Mizutani, radnik u maloprodaji iz prefekture Aiči, koji se suočava s optužbama za distribuciju i izlaganje ovih postera potencijalnim kupcima.
Optužbe se odnose na transakcije koje su se dogodile u oktobru, a veruje se da je Mizutani zaradio oko 10 miliona jena (približno 70.000 dolara) kroz prodaju ovih postera tokom protekle godine. Od četiri osumnjičena, čija starost varira od 20 do 50 godina, Mizutani i još dvoje su priznali svoja dela, ističući da su koristili veštačku inteligenciju kako bi „lako zarađivali novac“. Četvrti osumnjičeni je negirao deo optužbi, prema informacijama koje je dostavilo odeljenje za bezbednost japanske policije.
Osumnjičeni su navodno koristili generativni softver veštačke inteligencije, koji je dostupan besplatno na internetu, za kreiranje eksplicitnih slika žena. Ova tehnologija im je omogućila da proizvode slike figura u različitim pozama i situacijama. Ovaj slučaj ukazuje na sve veću upotrebu AI u stvaranju sadržaja koji može biti kontroverzan ili čak nezakonit.
U Japanu, zakoni koji se tiču pornografskih lažnih slika nisu jasno definisani, što dodatno otežava regulisanje ovakvih aktivnosti. Prema Agenciji za decu i porodicu, ne postoje specifični zakoni koji bi ograničili stvaranje i distribuciju ovakvih slika. Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o etici i zakonitosti korišćenja generativne veštačke inteligencije za kreiranje pornografskog sadržaja, posebno kada se radi o slikama koje mogu predstavljati stvarne osobe bez njihovog pristanka.
Na globalnom nivou, napori za regulisanje i suzbijanje grafičkih slika i video-snimaka generisanih veštačkom inteligencijom, poznatih kao „deepfake pornografija“, dobijaju na značaju. Mnoge zemlje se suočavaju sa izazovima u pogledu zakonske regulative koja bi mogla da obezbedi zaštitu pojedinaca od ovakvih potencijalno štetnih sadržaja. Ovi napori su posebno važni s obzirom na lakoću s kojom se takvi sadržaji mogu kreirati i distribuirati putem interneta.
S obzirom na brzinu razvoja tehnologije veštačke inteligencije, važno je da se društvo i zakonodavci prilagode novim realnostima i da razviju odgovarajuće mere kako bi se zaštitili pojedinci od eksploatacije i zloupotrebe. Takođe, potrebno je edukovati javnost o potencijalnim rizicima koji dolaze sa korišćenjem AI u kreiranju sadržaja, posebno u kontekstu privatnosti i prava na sliku.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se regulative razvijati u budućnosti i kakve će posledice imati na industriju zabave, umetnosti i privatnosti. Dok generativna veštačka inteligencija nudi brojne mogućnosti za kreativnost i inovacije, takođe donosi i izazove koji zahtevaju pažnju i odgovornost.
U konačnici, slučaj u Japanu može biti signal za druge zemlje da preispitaju svoje zakone i politike u vezi sa upotrebom veštačke inteligencije, posebno kada je reč o stvaranju sadržaja koji može biti štetan ili uvredljiv. U svetu gde tehnologija brzo napreduje, važno je osigurati da se ljudska prava i dostojanstvo pojedinaca ne zaborave u trci za inovacijama i profitom.
