Naftovod Družba, jedan od najvećih naftovoda na svetu, koji ima kapacitet da pumpa više od 2 miliona barela dnevno, suočava se sa ozbiljnim problemima u snabdevanju usled oštećenja koje je pretrpeo tokom ruskog napada pre mesec dana. Ovaj naftovod je tradicionalno izvozio značajne količine ruske sirove nafte, kao i deo ukrajinske nafte, pre nego što su isporuke obustavljene 27. januara. Prema izvorima iz industrije, obustava isporuka je izazvana napadom na pumpne instalacije u zapadnoj Ukrajini.
Kijiv tvrdi da su ruski napadi direktno odgovorni za prekid isporuka, što dodatno usložnjava već tešku ekonomsku situaciju Ukrajine, koja se oslanja na izvoznu naftu kao izvor finansiranja za obuzdavanje budžetskog deficita. Ukoliko se obustava nastavi, stručnjaci upozoravaju da bi Ukrajina mogla biti primorana da obustavi proizvodnju nafte.
Naftovod Družba je izgrađen 1960-ih godina tokom sovjetske ere i tradicionalno je prevozio rusku naftu ka centralnoj Evropi. U vreme kada su druge zemlje Evropske unije smanjile uvoz ruske nafte, Mađarska i Slovačka su zadržale svoju zavisnost od ovog energenta. Mađarska je optužila Ukrajinu za produžavanje prekida rada naftovoda, dok je istovremeno blokirala nove sankcije Rusiji i zadržala zajam EU od 90 milijardi evra koji je ključan za Kijev.
Izvori iz industrije su potvrdili da je Ukrajina pre napada u januaru izvozila sirovu naftu preko naftovoda kod Brodija, na zapadu zemlje, ka Evropi. Nafta koja se transportuje ovim cevovodom prerađuje se u rafinerijama mađarske kompanije MOL, koja je u poslednje vreme diversifikovala svoje snabdevanje i kupuje različite vrste nafte, uključujući ukrajinsku.
Iako su druge evropske zemlje prekinule uvoz ruske nafte, Mađarska i Slovačka su se suočile sa kritikama zbog svoje zavisnosti. Mađarska je čak optužila Ukrajinu za mešanje u njene unutrašnje izbore, dok je Kijev pokušao da osigura finansijsku pomoć od EU. Prema podacima kijevske konsultantske kuće ExPro, tranzit kroz južni krak naftovoda Družba je dostigao desetogodišnji minimum od 9,7 miliona tona u 2025. godini.
ExPro je takođe naveo da je Slovačka primila 4,9 miliona tona nafte, dok su isporuke Mađarskoj iznosile 4,35 miliona tona. S druge strane, Češka je prestala da koristi rusku naftu u aprilu 2025. godine. Severni krak gasovoda, nekada važan za snabdevanje Poljske, koristi samo mali deo svog kapaciteta za transport kazahstanske nafte u Nemačku.
Ukrajina je planirala da koristi naftovod Družba za transport kaspijske nafte u Evropu, a 2002. godine je završila izgradnju naftovoda Odesa-Brodi, koji povezuje crnomorske terminale sa Družbom. Međutim, od tada je ovaj naftovod transportovao vrlo malo nafte. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je izjavio da su i drugi delovi gasovoda napadnuti tokom rata, što dodatno komplikuje situaciju.
U ovom trenutku, Brisel je pozvao mađarskog premijera Viktora Orbana da poštuje sporazum EU o zajmu za Ukrajinu i najavio planove za podnošenje zakonskog predloga o trajnoj zabrani uvoza ruske nafte 15. aprila. Ova situacija ukazuje na složenost energetske politike u regionu, gde geopolitičke tenzije i ekonomski interesi često dolaze u sukob. Ukrajina će morati da pronađe alternativne izvore snabdevanja i načine za obezbeđivanje finansijskih sredstava kako bi prevazišla trenutne izazove.
