PODGORICA – Ukupan državni dug Crne Gore na dan 31. decembar 2024. godine, uključujući depozite, iznosio je 4,12 milijarde evra, što predstavlja 55,36 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ove podatke saopštila je Vlada Crne Gore, naglašavajući da je ovo stanje rezultat ekonomskih kretanja tokom prethodne godine.
Preliminarni podaci Uprave za statistiku Crne Gore pokazuju da je nominalni BDP za 2024. godinu iznosio 7,45 milijardi evra. Ova cifra ukazuje na blagu stabilizaciju ekonomije, ali i na izazove sa kojima se zemlja suočava u pogledu javnih finansija.
Vlada je takođe izvestila o tekućim prihodima za 2024. godinu, koji su se kretali oko 2,71 milijarde evra. Ovaj iznos je za 0,05 odsto manji od planiranog i čini 36,4 odsto BDP-a. U strukturi tekućih prihoda, najznačajniji deo čine prihodi od poreza, koji čine 72,5 odsto ukupnih prihoda, što je otprilike 1,96 milijardi evra. Doprinosi čine 21,5 odsto, odnosno 584,7 miliona evra, dok ostali prihodi predstavljaju samo 3,4 odsto, što iznosi 92,2 miliona evra.
Budžetska potrošnja Crne Gore u 2024. godini procenjena je na oko tri milijarde evra, što je 40,3 odsto BDP-a. Ovi podaci ukazuju na značajan deo sredstava koji se koristi za javne usluge i socijalna davanja, koja su, prema izveštaju, predstavljala najveći deo budžetske potrošnje. U 2024. godini, socijalna davanja su iznosila oko milijardu evra, što je 22,2 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.
Ovi podaci osvetljavaju ekonomsku situaciju u Crnoj Gori, koja se suočava sa izazovima u očuvanju stabilnosti javnih finansija. Povećanje socijalnih davanja ukazuje na potrebu za podrškom najugroženijim grupama, ali i na opasnost od povećanja javnog duga ukoliko se ova potrošnja ne uskladi sa prihodima.
Ekonomisti ocenjuju da je situacija u Crnoj Gori kompleksna i da zahteva pažljivo upravljanje javnim finansijama. Iako su tekući prihodi i dalje na stabilnom nivou, postoji zabrinutost zbog mogućeg smanjenja prihoda od poreza, što bi moglo dovesti do dodatnog povećanja duga. Takođe, važan aspekt je i usklađivanje budžetske potrošnje sa realnim ekonomskim mogućnostima zemlje.
Vlada Crne Gore je najavila planove za poboljšanje fiskalne discipline i unapređenje prikupljanja prihoda kako bi se smanjio javni dug i osigurala održivost budžeta. U tom smislu, očekuje se da će se raditi na jačanju poreske administracije i podsticanju ekonomskog rasta kroz investicije u ključne sektore poput turizma i infrastrukture.
U svetlu ovih izazova, Crna Gora će morati da pronađe ravnotežu između socijalne zaštite i fiskalne održivosti kako bi obezbedila stabilan ekonomski razvoj. Analitičari sugerišu da bi vlada trebala da usmeri napore ka reformama koje će stvoriti povoljnije uslove za poslovanje i privlačenje stranih investicija, što bi moglo doprineti povećanju prihoda i smanjenju zavisnosti od zaduživanja.
Sumirajući, stanje javnih finansija u Crnoj Gori zahteva sveobuhvatan pristup i proaktivne mere. U narednim godinama, vlada će se suočiti sa izazovima u održavanju stabilnosti dok istovremeno pokušava da obezbedi socijalnu pravdu i ekonomski rast.
