U Crnoj Gori je na kraju jula zabeležen značajan porast broja blokiranih računa preduzeća i preduzetnika. Prema podacima Centralne banke Crne Gore, više od 21.000 računa bilo je blokirano, što predstavlja povećanje od 0,17% u odnosu na prethodni mesec. Ukupan iznos duga koji je doveo do ovih blokada dostigao je 1,49 milijardi evra, što je povećanje od 0,86% u odnosu na jun.
Ovi podaci ukazuju na ozbiljne ekonomske probleme u zemlji, gde je koncentracija duga prilično visoka. Prema informacijama iz Centralne banke, deset najvećih dužnika čini čak 34,91% ukupnog iznosa blokade. Ova situacija postavlja dodatni pritisak na preduzeća i preduzetnike, koji se suočavaju s otežanim poslovanjem i finansijskim izazovima.
Među deset najvećih dužnika, blokirani računi iznose ukupno 520,9 miliona evra. Ovaj značajan iznos dodatno ukazuje na to koliko su neki subjekti u gospodarstvu u ozbiljnim problemima, što može imati negativne posledice po celokupnu ekonomiju zemlje.
U analizi blokada, primećeno je da je 1.280 dužnika bilo u neprekidnoj blokadi do jedne godine, čija je ukupna blokada iznosila 35,45 miliona evra, što predstavlja 2,38% od ukupnog iznosa blokade. Ova situacija može otežati poslovanje i pristup kapitalu za mnoge preduzetnike, čime se dodatno usložnjava ekonomska situacija.
Međutim, zabrinjavajuće je što je duže od godinu dana u blokadi čak 19.750 kompanija ili preduzetnika, kojima je blokirano 1,46 milijardi evra. Ova brojka ukazuje na ozbiljne strukturne probleme u ekonomiji, kao i na potrebu za reformama koje bi mogle olakšati pristup finansijama i smanjiti nivo zaduženosti preduzeća.
Ekonomisti ističu da ovakva situacija može imati dugoročne posledice po privredu, uključujući smanjenje investicija, povećanje nezaposlenosti i opšti ekonomski pad. Naime, blokade računa onemogućavaju preduzećima da obavljaju svakodnevne transakcije, što može dovesti do opadanja proizvodnje i usluga, a samim tim i do smanjenja zaposlenosti.
Vlada Crne Gore je pod pritiskom da preduzme mere kako bi se suzbila ova kriza. Potrebne su hitne reforme u poreskom sistemu, kao i poboljšanje uslova za poslovanje, kako bi se olakšao pristup finansijama i stimulisale investicije. Takođe, važno je raditi na jačanju pravnog okvira koji bi omogućio brže rešavanje sporova i smanjenje birokratije.
U isto vreme, preduzetnici i mala i srednja preduzeća se bore sa dodatnim izazovima kao što su inflacija, rast cena energenata i materijala, kao i smanjenje potražnje usled ekonomske nesigurnosti. Ova situacija dodatno otežava poslovanje i stvara strah od dugoročnih posledica po gospodarstvo.
U svetlu ovih problema, od suštinske je važnosti da se preduzmu konkretni koraci kako bi se situacija stabilizovala. Samo kroz koordinirane napore vlasti, privrede i finansijskog sektora može se stvoriti održiv ekonomski ambijent koji će omogućiti oporavak i rast.
U zaključku, trenutna situacija u Crnoj Gori zahteva hitnu reakciju kako bi se sprečila dalja eskalacija problema sa blokadama računa. Potrebno je raditi na jačanju ekonomskih temelja, poboljšanju poslovnog okruženja i olakšavanju pristupa finansijskim sredstvima, kako bi se preduzećima omogućilo da se vrate na put rasta i razvoja.
