Ovako za „Novosti“ započinje priču o sve češćem stradanju voća usled klimatskih promena dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, naglašavajući da je voćarstvo Srbije prošle, a naročito ove godine pretrpelo ogromne štete od prolećnih mrazeva. On je dodao da je upravo ova vremenska pojava postala glavni ograničavajući faktor gajenja voćaka, a posebno onih sa ranijim vremenom cvetanja, kao što su kajsije, trešnje i breskve. Prema procenama, ukupan rod voća je sigurno prepolovljen u odnosu na neke višegodišnje proseke. Rod šljive i kajsije je sigurno najniži u poslednjoj deceniji, pa je izražena velika potražnja za plodovima ovog voća, jer su dragocena sirovina za preradu, pre svega u rakiju, ali i u druge proizvode sa dodatom vrednošću. Takođe, velika oštećenja je pretrpela i višnja koja do pre par godina nije trpela štete od niskih prolećnih temperatura. U odnosu na koštičavo voće, jabuka je na nivou nekih 70-80 procenata od optimalnog roda. Prve procene su bile veoma sumorne, ali se ispostavilo da će proizvodnja biti na zavidnom nivou. Kruška je u odnosu na jabuku pretrpela veće štete.
Prema rečima dr Jevremovića, jagodasto voće nije pretrpelo velike štete od mraza, ali su kasnije nepovoljne prilike uticale na slab rod. Sušni periodi tokom juna, jula i avgusta nepovoljno su uticali na rod maline i kupine. U zasadima sa sistemima za navodnjavanje nije bilo problema sa vlagom u zemljištu, ali su veoma visoke temperature početkom juna i niska vlažnost vazduha jednostavno „presekle“ malinu, što je dovelo do niskih prinosa i sitnijih plodova. Dobar deo zasada jabuke je pod sistemima za navodnjavanje, pa su plodovi dobrog kvaliteta. Sa druge strane, najveći broj zasada koštičavih voćaka nema sisteme za navodnjavanje, ili je bilo nedostatka vode da se zadovolje potrebe voćaka. Zahvaljujući bujnijim podlogama, suša nije pričinila veće probleme u pogledu prinosa tamo gde je rod nakon mraza ostao. Sorte ranijeg vremena zrenja su bolje podnele sušu, ali su posle berbe neki zasadi pretrpeli štetu što se može negativno odraziti na rod u narednoj godini, kazao nam je dr Jevremović.
Zbog niskog roda, cene voća u otkupu su ove godine bile veoma visoke. Proizvođači koje je zaobišao mraz imali su vrlo visoke prinose i odličan kvalitet ploda koji su lako prodali. Zasada, najveću pretnju voćarstvu predstavlja prolećni mraz. Mere adaptacije postoje i ima ih više. Njihova primena i uspeh u zaštiti cvetova i plodova od niskih temperatura zavise od mnogobrojnih faktora: voćne vrste i sorte, fenofaze razvoja voćke, dužine trajanja i temperature, samog lokaliteta, tipa mraza i dr. Za zaštitu od mraza mogu se primeniti različite mere: paljenje biljnih ostataka, zadimljavanje, orošavanje (veštačka kiša), parafinske sveće, frostbuster, frostgard, antifrost toranj, ventilatori, helikopteri. Svaka od navedenih mera ima prednosti i mane, različit procenat uspeha u zaštiti, a neke nisu dovoljno proverene u praksi. Iskustva naših proizvođača u primeni ovih mera su veoma različita. I pored spremnosti za njihovu primenu, ono što je jedan od ograničavajućih faktora je cena zaštite i pitanje da li se taj trošak može na kraju isplatiti samom proizvođaču, objasnio je prvi čovek renomiranog Instituta.
Vlada Srbije je krajem 2023. godine usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine. U Programu su navedeni svi postupci koje će država preduzeti u ovom periodu kako bi se bolje adaptirala na posledice klimatskih promena. Mere prilagođavanja klimatskim promenama su brojne. Potrebna su velika finansijska ulaganja koja veliki deo proizvođača ne može sam da obezbedi. Samo zajedničkim delovanjem proizvođača koji mere treba direktno da primene, struke i nauke, koje mere treba da ispitaju i preporuče, i države (Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede) da svojim merama svima pomogne, ne možemo očekivati pomake u borbi protiv klimatskih promena, zaključuje dr Darko Jevremović.
On je dodao da se zasadi od elementarnih nepogoda, kao što je grad, uspešno štite protivgradnim mrežama. Zaštita je potpuna, a mreže pružaju i izvesnu zasenu biljaka, pa je njihova korist dvostruka. Ko nema mogućnosti i sredstava za nabavku protivgradnih mreža, savetujemo osiguranje useva. Činjenica je da se time ne štiti zasad, ali se ekonomski štiti proizvođač. Treba istaći i subvencije države i lokalnih samouprava koje se u zavisnosti od regiona kreću i do 80 odsto, pa je krajnji trošak osiguranja za samog proizvođača nizak, rekao nam je dr Jevremović.
Problem suše se rešava navodnjavanjem i instaliranjem različitih sistema (kap-po-kap, veštačka kiša, mikrorasprskivači). U pojedinim lokalitetima koji su jako pogodni za gajenje voća nema dovoljnih količina vode, pa je to ograničavajući faktor. Klimatske promene, kako nam je pojasnio dr Jevremović, donose i značajne izmene u zaštiti bilja. Sa toplijom klimom pojavljuju se nove bolesti i štetočine, menja se njihova brojnost i patogenost, pa se i programi zaštite moraju prilagoditi i proširiti. Ovo predstavlja veliki izazov za zaštitare i proizvođače i poskupljuje i menja dosadašnji način zaštite.
Zbog svega što sam naveo, danas je više nego ranije potrebno ispuniti sve zahteve voćne vrste i sorte u pogledu njenih zahteva: klimatski uslovi, zemljišni uslovi, orografski i agroekonomski činioci. Ukoliko se za proizvodnju odabere nepovoljan lokalitet i neadekvatno zemljište, u današnjim uslovima klimatskih promena takva proizvodnja je osuđena na vrlo brz završetak. Svedoci smo brojnih promašaja u voćarstvu u prošlosti, jer nisu poštovani osnovni zahtevi sorti. Danas, u izmenjenim uslovima, proizvodnja je pod značajnim rizikom i pored svih redovnih mera koje se primenjuju, poručio je direktor Instituta za voćarstvo. Domaća poljoprivreda našla se, kako nam je dodao, pred velikim izazovima. Klimatske promene uzimaju svoj danak, smanjuju prinose i pogoršavaju kvalitet ploda. U drastičnim slučajevima potpuno izostaje rod, a proizvođači moraju i dalje da ulažu u svoje zasade, suzbijaju korov, obrađuju zemljište, režu voće, sprovode zaštitu. Imaju troškove, a nema prihoda koji će pokriti troškove.
