Srpski bankarski sektor je u 2024. godini zabeležio značajan rast, što se može smatrati pozitivnim signalom za ekonomiju zemlje. Prema analizi koju je objavio crnogorski portal bankar.me, ukupna aktiva banaka u Srbiji porasla je sa 5,94 biliona dinara na 6,64 biliona dinara, što predstavlja povećanje od oko 11,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj rast ukazuje na stabilno makroekonomsko okruženje i postepeni oporavak kreditne aktivnosti, što su ključni faktori za jačanje bankarskog sektora.
U isto vreme, ukupna dobit svih banaka u Srbiji porasla je sa 122,35 milijardi dinara u 2023. godini na 156,14 milijardi dinara u 2024. godini, što predstavlja rast od impresivnih 27,6 odsto. Ovaj značajan skok u profitu može se pripisati povećanju kreditne aktivnosti, kao i boljoj upravi i ciljanju profitabilnijih segmenata tržišta.
Ipak, analize ukazuju na to da srpski bankarski sektor i dalje pokazuje visoku koncentraciju. Pet najvećih banaka, među kojima su Raiffeisen banka, Banca Intesa, Unicredit Bank, NLB Komercijalna i OTP Banka, drže više od 60 odsto ukupnog tržišta. Ova koncentracija može predstavljati izazov za manje banke koje se bore za tržišni udeo, ali istovremeno stvara stabilnost u sistemu, jer veće banke često imaju bolju sposobnost upravljanja rizicima.
Rast aktive i dobiti u bankarskom sektoru može se takođe povezati sa oporavkom privrede nakon perioda ekonomske krize izazvane pandemijom COVID-19. Mnogi analitičari smatraju da je stabilnost makroekonomske sredine ključna za održavanje ovakvih trendova. Očekuje se da će uz rast potrošnje i investicija, kreditna aktivnost nastaviti da jača, što bi moglo dodatno poboljšati stanje u bankarskom sektoru.
Osim toga, sve veća digitalizacija i inovacije u bankarskim uslugama takođe doprinose poboljšanju poslovanja banaka. Uvođenje novih tehnologija i digitalnih rešenja omogućava bankama da unaprede svoje usluge, smanje troškove i poboljšaju korisničko iskustvo. Ovi trendovi su od suštinskog značaja za privlačenje novih klijenata i održavanje postojećih.
U pogledu budućnosti, stručnjaci prognoziraju da će se trend rasta u bankarskom sektoru nastaviti, pod uslovom da se očuva stabilnost makroekonomske sredine. Takođe, ukoliko se nastavi s pozitivnim razvojem kreditne aktivnosti, banke bi mogle dodatno povećati svoje aktive i dobit.
Međutim, i dalje postoje rizici koji bi mogli uticati na bankarski sektor. Potencijalni globalni ekonomski šokovi, inflacija, kao i moguće promene u zakonodavstvu i regulativi mogu predstavljati izazove za banke. Stoga, banke bi trebalo da ostanu oprezne i prilagode svoje strategije u skladu sa promenama na tržištu.
U zaključku, srpski bankarski sektor je u 2024. godini pokazao značajan rast, što je dobar znak za ekonomiju. Iako postoji visoka koncentracija tržišta, stabilnost i oporavak kreditne aktivnosti pružaju osnovu za dalji razvoj. Uz neprekidnu digitalizaciju i inovacije, banke imaju priliku da dodatno poboljšaju svoje poslovanje i doprinesu rastu ekonomije.
