Dva voćara iz Srbije podelila su svoja iskustva u vezi sa uzgojem šljiva, jedne od najzahvalnijih voćnih vrsta za poljoprivrednike. Ova voćka je poznata po svojoj otpornosti i minimalnim ulaganjima, ali se zarada često oslanja na vremenske uslove.
Milovan, jedan od voćara, bavi se uzgojem šljiva generacijama. On ističe da je otkupna cena šljiva prošle godine bila 80 dinara po kilogramu za prvu klasu, ali dodaje da konačna zarada zavisi od vremenskih prilika. Iako je mraz smanjio prinos, Milovan ostaje zadovoljan.
„Šljive su najzahvalnije voće, jer su ulaganja minimalna. Potrebno je prskanje četiri puta godišnje i krečenje stabla, što košta oko 100 evra, ne računajući gorivo,“ objašnjava Milovan. On napominje da se sa jednog hektara može zaraditi do 3.000 evra, pod uslovom da su vremenski uslovi povoljni i da postoji „uigrana ekipa“ za berbu. Njegova porodica srećna je što sav posao obavlja sama, bez potrebe za angažovanjem radnika. Osim prodaje sirove šljive, Milovan se bavi i proizvodnjom rakije koju prodaje po ceni od 500 dinara za flašu.
S druge strane, iskustvo drugog voćara je drastično drugačije. On je zbog loše godine i nedostatka berača odlučio da izvadi sva stabla. „Niti jedna šljiva nije rodila, sve su izmrzle. Ne može se čovek osloniti na taj prihod, priroda se za rogove ne da uhvatiti,“ kaže razočarani voćar.
On ukazuje na velike troškove i napominje da otkupna cena od 80 dinara nije proporcionalna uloženom trudu, s obzirom na to da se u prodavnicama šljive prodaju po 200 dinara. Zbog svega navedenog, prešao je na taksiranje, jer mu se poljoprivreda više nije isplatila.
Iz ovih iskustava jasno je da uzgoj šljiva može doneti dobru zaradu uz minimalno ulaganje, ali samo ako se ispune dva ključna uslova: povoljni vremenski uslovi i dostupna radna snaga. Oni koji uspeju da reše ova dva problema mogu ostvariti ozbiljan prihod, posebno ako prošire posao na proizvodnju džemova, kompota i rakije.
Pored ovih individualnih priča, važno je napomenuti da se u Srbiji poljoprivreda suočava s brojnim izazovima, uključujući klimatske promene, nedostatak radne snage i tržišnu konkurenciju. U ovom kontekstu, šljiva kao voćna vrsta može biti i dalje atraktivna opcija za voćare, ali je nužno prilagoditi se promenama kako bi se maksimizirala zarada.
U svetlu ovih izazova, stručnjaci preporučuju voćarima da se fokusiraju na diversifikaciju svojih proizvoda i tržišta. Na primer, umesto da se oslanjaju isključivo na prodaju sirove šljive, voćari mogu istražiti mogućnosti za preradu i prodaju gotovih proizvoda, kao što su džemovi ili rakije, što može značajno povećati njihovu profitabilnost.
Osim toga, dodatne edukacije i radionice za voćare mogu pomoći u razvoju veština i znanja o modernim tehnikama uzgoja i marketingu, što može dovesti do boljih poslovnih odluka i većih prihoda.
U zaključku, uzgoj šljiva u Srbiji može biti profitabilan, ali zahteva pažljivo planiranje, prilagođavanje i spremnost na suočavanje sa izazovima. Samo oni voćari koji su spremni da se prilagode i istraže nove mogućnosti mogu očekivati uspeh u ovoj oblasti.
