Važno je da se hidrirate kroz hranu, jer mnoge namirnice sadrže visok procenat vode. Uzimanje svežeg voća i povrća je korisno, ali ne treba zaboraviti ni topla jela „na kašiku“ koja greju i hrane. U ovom kontekstu, najzdravija zaprška je ona koja ne sadrži brašno, ne opterećuje stomak i ne dodaje prazne kalorije.
Umesto klasične zaprške, možete koristiti deo povrća ili mahunarki iz jela koje želite da ugustite. Ove namirnice se propasiraju i vraćaju nazad u šerpu, čime se postiže željena gustina. Ova metoda je posebno pogodna za pripremu variva od pasulja. Gustinu može dati i raskuvano povrće sa skrobom, kao što su krompir ili šargarepa, kada se narendaju i dodaju u jelo tokom kuvanja.
Osim toga, žitarice poput pirinča, ječma i prosa su odlične za variva jer puštaju sluz koja može poslužiti kao zgušnjivač. Zobene pahuljice i mekinje, kada se raskuvaju u jelu, takođe mogu doprineti gustini i obogatiti jela korisnim prehrambenim vlaknima.
Jedan od najboljih sastojaka za ovakva jela je kuvani grašak, koji je izuzetno zdrav i blagotvorno deluje na organizam. Grašak je bogat vitaminima, mineralima, proteinima i vlaknima. Na primer, jedna šolja graška sadrži 8,5 grama proteina, što je više nego dvostruko veći sadržaj proteina u kašici putera od kikirikija. Takođe, šoljica kuvanog graška sadrži 9 grama vlakana, što pomaže u osećaju sitosti.
Grašak je odličan antioksidant. Pored visokog nivoa hranljivih materija, njegova bogatstvo proteinima čini ga jednim od najboljih biljnih izvora proteina. Ovi proteini nude brojne prednosti, uključujući poboljšanje mišićne snage i zdravlja kostiju, kao i pomoć u kontroli apetita, što može biti korisno za održavanje zdrave težine.
Grašak je takođe bogat vlaknima, što pomaže u kontroli apetita. Fenolna jedinjenja u grašku deluju kao prirodni antioksidanti, štiteći organizam od bolesti poput raka i drugih zapaljenskih stanja.
Za zdravlje srca i krvnih sudova, grašak može biti od velike pomoći. Njegova visoka količina vlakana poboljšava nivo lipida u serumu i smanjuje krvni pritisak i upalu. Minerali poput kalijuma, magnezijuma i kalcijuma u grašku podržavaju zdravi krvni pritisak. Takođe, vitamin C, karoteonoidi i flavonoli prisutni u grašku doprinose zdravlju srca.
Visok sadržaj vlakana u grašku je takođe od koristi za probavni sistem. Vlakna pomažu u održavanju rasta zdravih bakterija u crevima, čime se smanjuje razmnožavanje loših bakterija. Pored toga, grašak može pomoći u regulaciji nivoa šećera u krvi. Zbog visokog nivoa proteina i vlakana, grašak može pomoći u stabilizaciji glikemijskog odgovora organizma. Hrana bogata vlaknima usporava apsorpciju ugljenih hidrata, što omogućava stabilnije povećanje šećera u krvi.
Protein je važan za stabilizaciju nivoa šećera u krvi, posebno kod osoba sa dijabetesom tipa 2. Grašak sadrži vitamine A, D, C i K, kao i magnezijum, koji su korisni u regulisanju nivoa šećera u krvi. Osim što pomaže u održavanju zdravog nivoa šećera, grašak ima nizak glikemijski indeks, što ga čini pogodnim za dijabetičare.
U zaključku, najzdravija zaprška ne sadrži brašno, ne opterećuje stomak i ne dodaje prazne kalorije. Korišćenjem prirodnih zgušnjivača kao što su povrće, mahunarke i žitarice, jela se mogu zgusnuti, poboljšati njihov ukus i sačuvati zdravlje. Grašak je jedan od najboljih sastojaka koji možete dodati u svoja jela, jer donosi brojne zdravstvene koristi.
