Pevačica Ivana Krunić odlučila je da progovori o temi koja se već duže vreme provlači kroz medije – o „elitnoj prostituciji“ i povezanosti nekih žena sa estrade sa ovim kontroverznim poslovanjem. U razgovoru za „Grand“, Ivana je istakla svoje stavove o predrasudama koje prate njenu profesiju, kao i o stigmatizaciji s kojom se suočava.
Ivana naglašava da je muzika njena strast i da je ljubav prema pevanju njena pokretačka snaga. Međutim, često se susreće sa pitanjima koja je iritiraju, kao što je: „Čime se baviš?“ Kada odgovori da je pevačica, često oseća da prati predrasude koje se vezuju za to zanimanje. „Obožavam muziku i posao, ali kada mi neko postavi to pitanje, uvek se javlja osećaj nelagode“, izjavila je ona.
Ona razume da su neki ljudi skloni da povezuju njen posao sa seksualnim uslugama, posebno zbog pojedinih žena koje su, kako kaže, koristile pevanje kao paravan za prostituciju. „Shvatam i zbog čega je to tako, neke žene koje se bave prostitucijom koriste naš posao kako bi podigle cenu ili kao paravan“, istakla je Ivana.
S obzirom na to da se bavi muzikom iz ljubavi, Ivana veruje da publika može prepoznati razliku između onih koji se bave muzikom iz strasti i onih koji to rade iz interesa. „One su unakazile našu profesiju i pokvarile celu sliku o našem poslu“, rekla je i dodala da su ljudi svesni ko se čime bavi u industriji, ali je teško to dokazati javno.
Ivana smatra da predrasude nisu vezane samo za muzičku industriju, već se takve osobe mogu naći i u drugim profesijama. „Sada dolazi do izražaja da to nije samo vezano za naš posao, takve persone se pojavljuju i u drugim profesijama“, zaključila je pevačica.
Ova tema otvara važnu diskusiju o stigmatizaciji i predrasudama koje se često javljaju prema ženama u muzičkoj industriji. Mnoge pevačice se susreću sa sličnim problemima, gde se njihova umetnost često dovodi u pitanje zbog stereotipa. Ivana se zalaže za to da se žene u muzici cene za njihov talenat i trud, a ne da budu stavljene u kutiju zbog ponašanja nekolicine.
U poslednje vreme, sve više javnih ličnosti iz sveta muzike ističe slične probleme, pa tako Ivana nije jedina koja se bori protiv ovih predrasuda. Ova situacija zahteva promenu percepcije u društvu, kao i veću svest o tome da umetnost i kreativnost ne bi trebale biti povezane sa negativnim stereotipima.
Na kraju, Ivana Krunić poziva na razumevanje i podršku umetnicima koji se bave muzikom iz ljubavi, naglašavajući da svi zaslužuju priliku da budu prepoznati po svom radu, a ne po pretpostavkama i predrasudama. Ova situacija može poslužiti kao podsticaj za širu diskusiju o rodnoj ravnopravnosti i poštovanju u umetničkim krugovima.
U svetu gde su predrasude i stigmatizacija i dalje prisutne, važno je da umetnici, kao što je Ivana, nastave da se bore protiv ovakvih stereotipa i da promovišu pozitivne vrednosti u svojoj industriji. Samo tako možemo doći do promene koja će omogućiti da se umetnost vrednuje isključivo na osnovu talenta i posvećenosti, a ne na osnovu ličnih izbora i životnih puteva pojedinaca.
