U poslednje vreme, pitanje vlasništva nad imovinom Srpske pravoslavne crkve u Federaciji BiH izaziva značajnu pažnju i kontroverze, posebno nakon odluke Opštinskog suda u Mostaru da imovinu crkve, uključujući dva pravoslavna groblja i kapelu, uknjiži na „državu“. Ova odluka je izazvala reakcije iz Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove Republike Srpske, koja je izjavila da je takav postupak pravno osporiv.
Prema rečima predstavnika Uprave, upis „države“ kao vlasnika u postupku harmonizacije zemljišnih knjiga i katastra ne može se vršiti bez prethodnog parničnog postupka i saglasnosti svih zainteresovanih strana. Harmonizacija zemljišnih knjiga treba da se koristi isključivo za usklađivanje postojećeg stanja i ispravku tehničkih neusklađenosti, a ne za utvrđivanje novog vlasništva. Upravni organi naglašavaju da je sud dužan da obavesti sve nosioce prava i omogući im da iznesu primedbe i dokaze pre nego što donese odluku o vlasništvu.
Odluka mostarskog suda je doneta tokom postupka harmonizacije za katastarsku opštinu Vrapčići, što je izazvalo zabrinutost Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH. Ovaj Odbor je upozorio na potencijalne pravne posledice i nepravdu koja se može desiti usled ovakvog postupka. Podsećaju da je ovakvo delovanje suprotno zakonskim normama i da može otvoriti vrata za dalja pravna osporavanja.
Važno je napomenuti da je postupak harmonizacije zemljišnih knjiga u Federaciji BiH uspostavljen kako bi se rešili problemi neusklađenosti između zemljišnih knjiga i katastra. Ipak, osnovna svrha ovog procesa nije da se menja vlasništvo, već da se usklade podaci koji su već zavedeni. U ovom slučaju, upis „države“ kao vlasnika imovine Srpske pravoslavne crkve bez odgovarajuće pravne osnove može se smatrati kršenjem prava crkve na imovinu.
U prethodnim godinama, pitanje vlasništva nad crkvenom imovinom u BiH često je bilo predmet sporova i političkih rasprava. Srpska pravoslavna crkva, kao i druge verske zajednice, suočava se s izazovima vezanim za priznavanje svojih prava na imovinu, dok se istovremeno suočava s različitim pravnim i administrativnim preprekama. Ova situacija dodatno komplikuje međunacionalne odnose i doprinosi napetostima koje postoje u regionu.
Odluka mostarskog suda može imati dalekosežne posledice, ne samo za Srpsku pravoslavnu crkvu, već i za druge verske zajednice koje se suočavaju s sličnim problemima. Pravni stručnjaci upozoravaju da je neophodno da se poštuju svi pravni postupci i da se omogući svim zainteresovanim stranama da se izjasne o pitanjima vlasništva. To je ključno za očuvanje pravne sigurnosti i zaštitu prava svih građana.
U ovom kontekstu, važno je da se osigura transparentnost u postupcima koji se tiču imovine, kao i da se osigura pravičan pristup pravdi za sve strane. Ovakvi slučajevi često zahtevaju složene pravne analize i mogu trajati dugo, što dodatno otežava situaciju za sve uključene strane.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da je pitanje vlasništva nad imovinom Srpske pravoslavne crkve u Federaciji BiH izuzetno delikatno i složeno. Potrebno je pažljivo razmotriti sve aspekte ovog slučaja kako bi se došlo do pravednog rešenja koje će poštovati prava svih strana. U suprotnom, ovakvi sporovi mogu dodatno produbiti podele i nesuglasice među različitim zajednicama u BiH.
