Petrović se suočio s ozbiljnim optužbama nakon što je tokom incidenta u kojem je učestvovao došlo do ispaljivanja hitaca. Prema njegovim rečima, pucao je u samoodbrani jer je smatrao da mu je život ugrožen od strane Vuknića. Ova izjava nije bila dovoljna da ga oslobodi odgovornosti, jer je sud smatrao da nije bilo dovoljno dokaza koji bi potvrdili njegovu verziju događaja.
U ovom slučaju, ključni aspekti su se oslanjali na svedočenja i dokaze prikupljene tokom istrage. Policija je odmah nakon incidenta izvršila uviđaj, a svedoci su dali različite verzije onoga što se dogodilo. Na osnovu tih svedočenja, sud je utvrdio da Petrović nije bio u realnoj opasnosti po svoj život, što je dovelo do presude protiv njega.
Upravni organi su takođe analizirali balističke dokaze, koji su pokazali da su metci ispaljeni iz Petrovićeve oružane naprave pogodili Vuknića u vitalne delove tela, što je dodatno doprinelo teži situacije. Iako je Petrović tvrdio da se branio, sud je smatrao da je njegova reakcija bila prekomerna i da nije bilo osnova za takvu vrstu samoobrane.
Vuknić je preminuo usled povreda koje je zadobio tokom incidenta, što je dodatno otežalo Petrovićevu situaciju. Tužilaštvo je istaklo da se radilo o nepromišljenoj i nasilnoj reakciji, a ne o samoodbrani. Takođe, naglasili su da je Petrović imao mogućnost da se udalji iz konflikta umesto da posegne za oružjem.
Petrović je tokom suđenja nekoliko puta menjao svoju verziju događaja, što je dodatno umanjilo njegov kredibilitet pred sudom. Njegovi advokati su pokušali da dokažu da je u trenutku incidenta bio pod velikim stresom, ali to nije bilo dovoljno da bi se promenila presuda. Sud je zaključio da su njegovi postupci bili namerni i da su predstavljali ozbiljno kršenje zakona.
Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, a mnogi su se pitali o pitanjima samoodbrane i upotrebe oružja u situacijama sukoba. Stručnjaci za krivično pravo su istakli važnost pravilnog razumevanja i primene zakona o samoodbrani, koji je u mnogim zemljama veoma složen i zahteva jasne okolnosti koje moraju biti ispunjene.
Uprkos Petrovićevim naporima da dokaže svoju nevinost, presuda je potvrđena na višim sudovima. Njegov slučaj je poslužio kao upozorenje drugima o posledicama nasilja i upotrebe oružja. Takođe, otvorio je diskusiju o potrebnim reformama u sistemu pravde i policijskim procedurama u vezi sa oružjem.
Mnoge organizacije za ljudska prava su se uključile u raspravu, ističući da je važan deo prevencije nasilja rad na edukaciji građana o pravima i obavezama kad je u pitanju upotreba oružja. Takođe, naglašava se potreba za većom dostupnošću psihološke pomoći osobama koje se nalaze u stresnim situacijama, kako bi se sprečili ovakvi incidenti u budućnosti.
U zaključku, slučaj Petrović protiv Vuknića predstavlja kompleksnu pravnu situaciju koja je izazvala veliku pažnju javnosti i otvorila važne teme o samoodbrani i nasilju. Njegova presuda naglašava potrebu za jasnim pravilima i razumevanjem zakona, kao i važnost prevencije nasilja kroz obrazovanje i podršku zajednici. Ovaj incident je podstakao širu raspravu o oružju i njegovoj upotrebi, što može doprineti boljem razumevanju i smanjenju nasilja u društvu.
