Oko može propuštati svetlost, ali i tamu. Ova činjenica, kako naglašava sveštenik Santajev, pokazuje da Crkva ne samo da priznaje postojanje opasnosti od urokljivog oka, već ga smatra jednim od stvarnih uzroka duhovnih i fizičkih slabosti. U narodnom verovanju, urokljivo oko se često opisuje kao sposobnost da neko svojim pogledom izazove zlo ili loše posledice po drugu osobu.
Prema Santajevim rečima, ljudsko oko je provodnik svetlosti, ali i tame. Ono odražava ono što srce nosi. Ako je srce ispunjeno mržnjom ili zavišću, pogled te osobe može postati oruđe zle sile. Ovo shvatanje se oslanja na reči Svetog apostola Jovana Bogoslova, koji u svojoj poslanici kaže: „Ko mrzi brata svoga, taj se nalazi u tami… jer mu je tama zaslepela oči“ (1 Jn 2,11).
Santajev podseća na jedno od čuvenih svedočanstava iz knjige „Lavsaik“, u kojoj se opisuje kako je prepodobni Makarije Egipatski iscelio ženu koja je postradala od uroka. Žena je bila podložna zlim pogledima razvratnika, a gatar je koristio vradžbine, tako da su je svi koji su je gledali videli kao konja. Tek nakon blagoslova i molitve svetitelja, njena prirodna pojava se vratila, i pred svima je zablistala kao žena kakva je zapravo bila.
Prepodobni Makarije objašnjavao je da je urok mogao delovati jer se žena duže vreme udaljavala od Crkve i nije pristupala Svetim Tajnama. Ovo, prema tumačenju Santajeva, oslabilo je „blagodatnu zaštitu“ koja štiti vernike od svakog demonskog uticaja. Ova zaštita je ključna za svakog vernika koji želi da se oslobodi mračnih sila.
Sveštenik Santajev naglašava jasnu granicu između onih koji žive u Hristu i učestvuju u svetim tajnama i onih koji otvaraju vrata nečistim silama svojim razvratom, mržnjom ili praznoverjem. Za one koji se drže vere i učestvuju u Crkvi, magija i razne vradžbine nemaju uticaja. Međutim, za one koji se udaljavaju od vere, dejstvo mračnih sila postaje moguće.
Zato Santajev savetuje svakome ko želi istinsku zaštitu od urokljivog oka i svakog zlog uticaja da krene putem Crkve, molitve i svetog pričešća. On naglašava da sve ostalo ostaje samo privid i nesigurna uteha. Ova izjava dolazi u vreme kada se sve više ljudi suočava sa duhovnim problemima koji mogu biti rezultat udaljavanja od vere i svetih tajni.
Učenje Crkve naglašava važnost krštenja, koje je prvi korak ka pristupanju ostalim svetim tajnama i uključivanju u liturgijski i duhovni život zajednice. Bez krštenja, vernik ne može u potpunosti učestvovati u životu Crkve i uživati u blagodatima koje ona nudi.
Pored toga, važno je napomenuti da se na današnji dan sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog, prvog srpskog kralja, ktitora i mirotvorca. On je bio ključna figura u krunisanju vere svog naroda, i njegov doprinos duhovnom i političkom životu Srbije ostavio je dubok trag.
Na kraju, sveštenik Borislav Petrić naglašava da je naša dužnost da decu pripremamo i učimo ih da je smrt deo života. Ova edukacija o životu i smrti, kao i o značaju vere, može pomoći novim generacijama da se suoče s izazovima koje donosi savremeni svet. Učenje o duhovnim vrednostima i značaju zajednice može biti ključ za izgradnju jače i otpornije društvene strukture koja će se suprotstaviti izazovima i mračnim uticajima.
