Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Višeg suda u Smederevu protiv Uroša Blažića, koji je u maju 2023. godine u Malom Orašju i Duboni izvršio stravičan zločin, ubivši desetoro mladih ljudi i ranivši dvanaest. Ova presuda je došla nakon što su branioci okrivljenih podneli žalbe koje su sud odbio kao neosnovane. Apelacioni sud je ocenio da je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve relevantne činjenice i okolnosti, uzimajući u obzir kako olakšavajuće, tako i otežavajuće okolnosti.
Uroš Blažić je bio osuđen na 20 godina zatvora, a isto je važi i za njegovog oca, Radišu Blažića. Zakon predviđa da doživotna kazna zatvora ne može biti izrečena licima koja u trenutku izvršenja krivičnog dela nisu navršila 21 godinu, a Uroš Blažić je imao 20 godina, što ga čini mlađim punoletnim licem. Ova pravna odredba je odigrala ključnu ulogu u konačnoj presudi.
U obrazloženju odluke Apelacionog suda navedeno je da je Uroš Blažić prilikom izvršenja zločina pokazao izuzetnu brutalnost, upornost i istrajnost, kao i odsustvo empatije prema žrtvama. Sud je istakao da je okrivljeni ostavio povređene bez pomoći i napustio mesto zločina smireno, što dodatno naglašava ozbiljnost njegovog dela.
Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti i medija, s obzirom na težinu zločina i broj žrtava. Mnogi su izrazili šok i tugu zbog tragedije koja je pogodila zajednicu u Malom Orašju i Duboni. Zločin je ostavio duboke ožiljke na porodicama žrtava, a mnogi se pitaju kako je moguće da do ovakvih događaja uopšte dođe.
Tokom suđenja, izneseni su dokazi koji su potvrdili da je Uroš Blažić svoje postupke izvršio s predumišljajem, što je dodatno otežalo njegovu situaciju pred sudom. Svedoci su opisivali haos koji je nastao nakon napada, a povređeni su svedočili o strahu i panici u trenutku kada je zločin počinjen.
Zakonodavni okvir Srbije u vezi sa krivičnim delima, posebno onim koja se tiču mladih, često je predmet rasprave. Mnogi smatraju da bi kazne za teška krivična dela trebalo da budu strože, posebno kada su u pitanju zločini sa višestrukim žrtvama. S druge strane, postoje i argumenti koji se zalažu za rehabilitaciju mladih počinilaca, uzimajući u obzir njihovu mladost i mogućnost promene.
U ovom slučaju, s obzirom na težinu zločina i broj žrtava, javnost je većinom stala na stranu strogih kazni. Uroš i Radiša Blažić su sada na putu da odsluže svoje kazne, a mnogi se nadaju da će pravda biti zadovoljena kroz ovaj postupak. Iako je presuda donešena, bol i tuga porodica žrtava nastaviće da traju, a zajednica će se suočiti sa dugoročnim posledicama ovog tragičnog događaja.
U svetlu ovih događaja, važno je nastaviti razgovor o prevenciji nasilja i kako zaštititi mlade ljude od potencijalno destruktivnih puteva. Obrazovne institucije, porodice i društvo u celini imaju ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti mladih i sprečavanju sličnih tragedija.
Zločin koji se dogodio u Malom Orašju i Duboni neće biti zaboravljen, a njegovi efekti će se osećati još dugo. Ovaj slučaj takođe otvara pitanja o potrebi za promenama u zakonodavnom okviru i pristupu prema mladim ljudima koji čine teška krivična dela. Pravosudni sistem se suočava sa izazovima u pronalaženju ravnoteže između pravde za žrtve i rehabilitacije počinilaca.
