U Malom Orašju i Duboni 4. maja biće obeležena druga godišnjica stravičnog zločina koji je potresao Srbiju. Naime, Uroš Blažić je 2022. godine ubio devet mladih ljudi i ranio još 12. Do danas, pravosnažna presuda za ovog monstruma još uvek nije doneta, a Apelacioni sud u Beogradu zakazao je sednicu za odlučivanje o žalbama na prvostepenu presudu za 8. maj.
Branioci Uroša i njegovog oca Radiše Blažića podneli su žalbe na presudu Višeg suda u Smederevu, prema kojoj su obojica osuđeni na zatvorske kazne od po 20 godina. Ove žalbe su stigle u sud početkom januara i februara 2024. godine, a Više javno tužilaštvo u Smederevu na njih je odgovorilo desetak dana kasnije, predloživši Apelacionom sudu da ih odbije i potvrdi prvostepenu presudu.
Viši sud u Smederevu je potvrdio da su svi spisi predmeta poslati Apelacionom sudu 17. marta. Ova situacija je dodatno izazvala tugu i bes među porodicama žrtava, koje su i dalje u potrazi za pravdom. Zločin se dogodio u večernjim časovima, kada je Uroš Blažić izveo napad koji je odjeknuo širom zemlje.
Uroš Blažić je prvostepenom presudom oglašen krivim za ubistvo Marka Mitrovića, Nemanju Stevanovića, Lazara Milovanovića, Petra Mitrovića, Nikolu Milića i Aleksandra Milovanovića u Malom Orašju, kao i Milana Panića, Kristinu Panić i Dalibora Todorovića u Duboni. Ovaj zločin je izazvao veliku pažnju javnosti, a mnogi su se pitali kako je moguće da se ovakva tragedija dogodi u mirnom naselju.
Pored emocionalnog bola koji su pretrpele porodice žrtava, ovaj događaj je postavio i ozbiljna pitanja o bezbednosti u Srbiji. Mnogi su se zapitali kako se može sprečiti da se ovakvi zločini ponove, a stručnjaci za bezbednost su istakli potrebu za dodatnim merama i obukama za policiju, kao i za jačanjem zajednice u borbi protiv nasilja.
Pored toga, ovo je otvorilo i pitanje odgovornosti pravosudnog sistema. U situaciji gde se pravda čeka duže od dve godine, građani gube poverenje u institucije koje bi trebale da ih štite. Mnogi smatraju da je potrebno ubrzati proces suđenja i doneti brže odluke kako bi se sprečilo dodatno stradanje i patnja porodica žrtava.
Godišnjica ovog zločina takođe je postala prilika za okupljanje i sećanje na preminule. Organizovane su različite manifestacije i komemoracije, gde su porodice i prijatelji žrtava mogli da odaju počast svojim voljenima. Ova okupljanja su takođe služila i kao podsećanje na važnost zajednice u borbi protiv nasilja i zločina.
U društvu koje se suočava sa sve većim nasiljem, važno je da se svi zajedno angažujemo kako bismo stvorili sigurnije okruženje za sve. Zločin u Malom Orašju i Duboni ne sme biti zaboravljen. On nas podseća na to koliko je važno boriti se protiv nasilja i raditi na prevenciji sličnih tragedija.
Dok se čeka na konačnu presudu, porodice žrtava i dalje se bore sa gubitkom i patnjom. Njihova borba za pravdu je inspiracija svima nama da se angažujemo u stvaranju boljeg društva. Bez obzira na ishod suđenja, sećanje na žrtve će zauvek ostati u srcima onih koji su ih voleli, a njihov trag će nas podsticati da se borimo za pravdu i istinu.
