Apelacioni sud u Beogradu je danas doneo značajnu odluku, kojom se Sreten Jocić, poznat kao Joca Amsterdam, uslovno otpušta iz zatvora gde je izdržavao kaznu od 15 godina. Ova odluka stupa na snagu odmah, a uslovni otpust može trajati najduže do 28. februara 2026. godine. Sud je preinačio prvostepenu odluku koja je odbila molbu Jocićevog branioca za puštanje na slobodu.
Sreten Jocić je osuđen 1995. godine za podstrekavanje na ubistvo Gorana Marjanovića, poznatog kao Goksi Bombaš. Njegova kazna je bila rezultat ozbiljnih krivičnih dela koja su imala značajan uticaj na društvo i pravosudni sistem u Srbiji. U obrazloženju odluke Apelacionog suda navedeno je da su se stekli svi zakonski uslovi za primenu instituta uslovnog otpusta. Izveštaj ustanove u kojoj je Jocić izdržavao kaznu pokazuje da je postigao maksimalan napredak u tretmanu i realizaciji programa postupanja. Sud je takođe naveo da su ispunjeni opšti i individualni ciljevi, što je doprinelo odluci o njegovom uslovnom otpustu.
U obrazloženju se naglašava da se može očekivati da će se Jocić, nakon puštanja na slobodu, dobro ponašati i da neće ponovo izvršiti krivično delo do isteka kazne. Ova odluka je izazvala različite reakcije u javnosti, s obzirom na to da se radi o ličnosti koja je bila povezana sa teškim krivičnim delima.
Jocić je uhapšen 27. aprila 2009. godine zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu hrvatskog novinara Ive Pukanića. Međutim, na kraju sudskog postupka je pravosnažno oslobođen. Ova situacija dodatno komplikuje njegovu biografiju, koja je već bila obeležena kontroverzama. Nakon oslobađanja, prebačen je 28. decembra 2012. godine iz Centralnog zatvora u Zabelu, gde je započeo izdržavanje kazne od 15 godina zatvora zbog podstrekavanja na ubistvo Gorana Marjanovića.
Odluka o uslovnom otpustu Jocića otvara brojna pitanja o pravdi i rehabilitaciji u srpskom društvu. Dok jedni smatraju da je pravosudni sistem dao priliku za novi početak, drugi su zabrinuti da bi njegovo puštanje moglo da podstakne sumnje u sposobnost pravosudnog sistema da adekvatno kazni najteža krivična dela. Takođe, postoje i sumnje o mogućem uticaju na bezbednost zajednice, s obzirom na Jocićeve prethodne aktivnosti i povezanost sa organizovanim kriminalom.
Jocićev slučaj nije jedini koji izaziva raspravu u vezi sa uslovnim otpustom i rehabilitacijom osuđenika. U društvu se sve više postavlja pitanje kako se tretiraju oni koji su počinili teška krivična dela, kao i koliko su realni uslovi za njihovu reintegraciju u društvo. Postavlja se i pitanje da li bi trebalo da postoje stroži kriterijumi za uslovni otpust, posebno kada je reč o delima koja su imala dalekosežne posledice.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je rehabilitacija osuđenika deo pravosudnog sistema, ali ona ne bi trebala da umanji ozbiljnost dela za koja su osuđeni. Jocićev slučaj može poslužiti kao osnova za dalju raspravu o potrebnim reformama u zakonodavstvu i pravilnicima koji se tiču uslovnog otpusta i rehabilitacije zatvorenika.
Sve u svemu, odluka Apelacionog suda o uslovnom otpustu Sretena Jocića izaziva duboke refleksije o pravdi, društvenim normama i zaduženjima pravosudnog sistema da štiti javnost dok pruža šanse za rehabilitaciju onima koji su osuđeni.
